TV Most

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić izjavio je na Jahorini da je neophodno održati stabilnost u regionu i naglasio da se zemlje regiona samo zajedno mogu efikasno suočiti sa predstojećim izazovima.

Željko Komšić je na plenarnoj sednici Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi na Jahorini istakao da će se samo na taj način pokazati da prostor jugoistočne Evrope svakako pripada Evropskoj uniji i da svaka zemlja koja još nije dobila status zemlje članice može proći izazove koje nameće prijemna procedura za to članstvo.

"Razvijanjem regionalne saradnje i dobrih susedskih odnosa šaljemo jasnu poruku da ovaj region, odnosno jugoistočna Evropa može biti deo integracijskih procesa, posebno onih procesa koji BiH vode prema NATO-u i Evropskoj uniji u koje se može inkorporirati i svaka zemlja članica ovog procesa", rekao je Komšić.

Naveo je da su neki od najvažnijih ciljeva tog procesa razvoj stabilnosti, sigurnosti i dobrosusedskih odnosa, intenziviranje multilateralne ekonomske i trgovinske saradnje, promocija saradnje na humanitarnom, socijalnom i kulturnom polju, saradnja na polju pravde i untrašnjih poslova za borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala, ilegalne trgovine drogom i oružjem...

"Kada sagledamo ove ciljeve, možemo konstatovati da je saradnja zemalja članica ovog procesa veoma dobra u pomenutim oblastima. Svakako da ima prostora da još više radimo zajedno na rešavanju mnogih otvorenih pitanja koja imamo, čime ćemo dodatno unaprediti naše doborsusedske odnose", rekao je Komšić.

S tim vezi, pozvao je zemlje jugoistočne Evrope da učine dodatne napore i pronađu način da se reše otvorena pitanja, u korist svih građana tih zemalja.

"Neophodno je održati stabilnost u regionu, te kroz našu međusobnu saradnju i zajedničke mehanizme održati i lakše kontrolisati nezakonite migracijske tokove koji su zadesili gotovo sve naše zemlje. Samo ćemo se zajedno lakše i efikasnije suočiti sa izazovima koji su pred nama", poručio je Komšić.

Đukanović: Zastoj u širenju EU očekivan i politički najavljen

Crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je na Jahorini da je aktuelni zastoj u integraciji zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju za upućene očekivan i politički najavljen.

Milo Đukanović je na otvaranju Samita Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi rekao da su istovremeno ponovljene obeshrabrujuće poruke s nekih od najvažnijih evropskih adresa, od kojih poslednja jasno odbacuje proširenje EU pre dubokih institucionalnih reformi za unapređenje same Unije, prenosi Fena.

"Verujem da ćemo uskoro morati da otvorimo pitanje kakva je stvarno budućnost proširenja EU i jesu li zemlje Zapadnog Balkana i EU i dalje privilegovani partneri ili se vraćamo na poziciju suseda koji dele brigu o perspektivi zajedničkog kontinenta", rekao je Đukanović. 

Prema njegovim rečima, u Crnoj Gori čvrsto veruju da je evropska perspektiva jedini garant da jugoistočna Evropa postane region mira, bezbednosti i razvoja, zbog čega ih zabrinjava "usporavanje i zamagljivanje" politike proširenja. 

Crnogorski predsednik je istakao da "nema važnijeg preduslova za ekonomski i društveni razvoj naših zemalja od jasne upućenosti regiona na Evropsku uniju". 

Kako kaže, za napredak regiona je ključno sveobuhvatno infrastrukturno povezivanje – transportno, energetsko i digitalno, kao i unapređenje obrazovanja.

Džaferović: Evropske integracije su budućnost regiona

Bošnjački član Predstavništva BiH Šefik Džaferović ocenio je danas da su zemlje jugoistočne Evrope ostvarile značajan napredak u procesu evropskih integracija i članstvu u NATO i dodao da je to budućnost regiona, njegove sigurnosti i napretka.

Na otvaranju samita Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SEECP), Džaferović je istakao da je unapređenje odnosa u regionu bitno zbog zajedničkog delovanja na planu migracijskih kretanja, borbe protiv terorizma, organizovanog kriminala, ilegalne trgovine oružjem, sajber pretnji i zajedničke energetske i transportne politike.

"BiH je posvećena regionalnoj saradnji, politici dobrosusedstva i za rešavanje međudržavnih nesuglasica mirnim putem, uz poštovanje načela međunarodnog prava. Uz to, BiH se zalaže za dijalog pri traženju obostrano prihvatljivih rešenja za sva otvorena pitanja", rekao je Džaferović.

Prema njegovim rečima, region se i dalje suočava sa mnogobrojnim izazovima, među kojima, kaže, prednjači, migrantska kriza koja je u poslednje dve godine eskalira na području BiH.

"Suočavanje sa problemom migrantske krize pokazalo je slabost institucionalnih kapaciteta i regionalne saradnje. Ako imamo činjenicu da migranti na područje ovog regiona dolaze sa teriotorije EU, onda je jasno da fokus ovog pitanja ne može biti samo na neposrednoj granici EU i BiH", ukazao je Džaferović.

Kaže da BiH očekuje od EU da pruži podršku institucijama BiH kako bi se efikasno odgovorilo na sve izazove koje donosi migrantska kriza.

Ono što dodatno pogoršava mir i stabilnost u regionu jesu organizovani kriminal i trgovina ljudima, kaže Džaferović i dodaje da je Predsedništvo BiH razmatralo pitanje saradnje sa Srbijom i Crnom Gorom u suzbijanju krijumčarenja ljudi.

Kaže da se svaka nestabilnost u regionu negativno odražava na socijalno-ekonomske prilike, a sve međudržavane nesuglasice usporavaju ekonomski razvoj regiona.

"Sa neizvesnošću zbog političke nestabilnosti značajan deo populacije mladih odlazi u zapadne zemlje koje su, s druge strane, suočene sa demografskim deficitom i nedostatkom radne snage", ukazao je Džaferović.

Naveo je da ekonomski razvoj, migrantska kriza i sprečavanje odlaska mladih predstavljaju tri izazova za zemlje jugoistočne Evrope na kojem bi trebalo zajedno da rade.

Još jedan u nizu ciljeva, ističe, jeste unapređenje saradnje u oblasti pravosuđa i vladavine prava i dodaje da u tom kontekstu bi trebalo sve zemlje zločincima da sude podjednako, jer je, ističe, dvojno državljanstvo je uvedeno da bi olakšalo živote građanima, a ne da bi se zloupotrebljavalo.

"Imamo pojavu da su osuđenici sa dvojnim državljanstvima, u jednoj zemlji osuđeni za najteže oblike ratnih zločina, a u drugoj zemlji za ista ta dela znatno smanjuje kazna nakon čega se oslobađaju... Države moraju napraviti iskorak radi sprečavanja ove pojave kako bi svi koji su počinili krivična dela odgovarali za ta dela", ukazao je Džaferović.

On je dodao i da Zapadni Balkan nije ostvario napredak u suočavanju sa istinom o prošlosti i obnavljanju poverenja između država i različitih etničkih grupa.

Navodi da je u proteklom periodu došlo do usporavanja i kočenja pozitivnih procesa kada je u pitanju taj aspekt saradnje, a na to je, ističe, uticalo i nepoštovanje presuda međunarodnih sudova, negativna i zapaljiva retorika.

Džaferović je podvukao da evropska perspektiva ostaje osnovni pokretač reformi na Zapadnom Balaknu i ukazao da su pojedine zemlje ostvarile iskorak - pristupanje Crne Gore NATO-u i potpisivanje Prespanskog sporazuma između Makedonije i Grčke.

Ocenio je da je to donelo novu energiju regionu.

"Regionalna saradnja ima velike potencijale i razvojne mogućnosti, a poslednji primer koji to pokazuje jeste izgradnja autoputa Sarajevo-Beograd, koji je pokrenut kroz zajedničku inicijativu BiH, Srbije i Turske. Iako je potekao na inicijativu ove tri zemlje, ovaj projekat imaće značaj za ceo region i šire", podvukao je on.

Panderovski: Različito tumačimo prošlost, ali budućnost je EU

Zemlje zapadnog Balkana imaju različite percepcije prošlosti, ali zajednički cilj u budućnosti - članstvo u Evropskoj uniji, izjavio je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski na Samitu Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi (PSJIE).

"Ako govorimo o Evropskoj uniji, ona je rezultat hrabrosti vizionara nakon Drugog svetskog rata. Ono što smo postigli pozitivno tokom bugarskog predsedavanja i što se nastavilo predsedavanjem Rumunije i Hrvatske, nastaviće se sa predsedavanjem Slovenije i tako će EU nastaviti da posvećuje pažnju našem regionu", izjavio je Pendarovski.

Podsećajući da je već usvojena Strategija EU za zapadni Balkan, Pendarovski smatra da je ona ulila novu nadu društvima zemalja zapadnog Balkana za ispunjavanje objektivnih kriterijuma.

"Mi u Severnoj Makedoniji smo prepoznali taj trenutak i preduzeli konkretne korake i Prespanskim sporazumom i Sporazumom o prijateljstvu sa Bugrskom smo zatvorili teška pitanja iz prošlosti. Sada smo na pragu postizanja punog članstva u NATO, dobili smo dobru preporuku od EU za pristupanje EU. Severna Makedonija ispunjava svoje obaveze, sada EU mora da ispuni svoj deo obaveza", izjavio je Pendarovski.

Takođe je podsetio da je proces proširenja EU već obustavljen 2014. godine, kada je blok prolazio kroz krizu, ali da je uprkos najavama da će ove godine taj proces ponovo početi, poruka ostala ista.

"Od samog početka, EU se transformisala i širila istovremeno, to nisu isključivi procesi. To su komplementarni procesi koji mogu da se adaptiraju promenama i ne zaboravimo da početak pregovora ne znači i momentalno pristupanje, već početak dugotrajnog procesa koji može da traje godinama. Sada je došlo vreme za hrabre odluke za naš region", rekao je Pendarovski.

Smatra da bi EU trebalo da bude svesna da proširenje nije samo političko, već i geopolitičko pitanje, a da će proširenje imati pozitivan uticaj na čitav evropski kontinent.

"Evrointegracije su najbolja imunizacije protiv malignih uticaja. Istina je da zemlje zapadnog Balkana imaju različite percepcije prošlosti, ali svi deluju, čineći za budućnost, što je članstvo u EU. Svi radimo na tome i evidentan je napredak i tako se fokusiramo više i na regionalnu saradnju, povezanost…", kazao je Pendarovski.

Izvor: Танјуг

SEECPKomšićĐukanovićDžaferovićPenderovski