:

:

TV Most

clock

Novembar 25, 2020   13:21

0

79

Krstić: Sledi zajednički pristup EU i SAD prema dijalogu

Asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić smatra da se od nove Bajdenove administracije može očekivati zajednički pristup i rad sa EU na tome da se region što pre usmeri u pravcu evropskih integracija, a da se istovremeno dijalog Beograda i Prištine što pre okonča nekim kompromisom koji bi predstavljao sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa.

"To je povratak na onu politiku koja je postojala za vreme Baraka Obame s tim što će sada uloga SAD biti naglašenija i jača. SAD sada neće samo posmatrati sa ''zadnjeg sedišta'' šta se dešava u dijalogu Beograda i Prištine i pustiti Evropu da vodi, nego će to zajednički voditi - Evropa kao prvi formalni medijator, a SAD kao drugi, ali jednako bitan medijator u ovaj pregovarački proces", kaže Krstić za T a n j u g.

Na pitanje zašto se baš u ovom trenutku u Briselu otvara pitanje o usklađenosti spoljne politike Srbije sa stavovima EU, kao i o posledicama politike SAD i Vašingtonskog sporazuma na proces proširenja Unije, Krstić kaže da Vašington u proteklom periodu nije naročito insistirao na tome da Srbija uskladu svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU.

"To je tako iz jednog prostog razloga što Donald Tramp i njegova administracija nisu stavljali mnogo naglaska na partnerstvo sa EU. Bilo je i u prethodne četiri godine pojedinih ''packi'' koje se tiču odnosa Srbije i Rusije ili Srbije i Kine, ali one nisu bile deo argumentacije da je neophodno uskladiti spoljnu politiku Srbije sa zajedničkom bezbednosnom i spoljnom politikom EU što je deo procesa evropskih integracija", objašnjava Krstić.

Kada je reč o novoj, Bajdenovoj administraciji, Krstić smatra da će se slične primedbe u Bajdenovoj administraciji sada prebaciti na taj teren argumentacije da je neophodno da Srbija da prati EU u svojoj spoljnoj politici i da je neophodno da generalno napreduje u evropskim integracijama.

"Očekujem neki veči pritisak u tom domenu nego što je postojao za vreme administracije Donalda Trampa", smatra Krstić.

Na pitanje da li se može očekivati dinamičan pristup SAD u dijalogu poput onog koji je predvodio Ričard Grenel, te i da li je moguće očekivati imenovanje novog specijalnog izaslanika Vašingtona zadužen za dijalog, Krstić smatra da će se formalno nastaviti dijalog koji već vodi EU, ali i da je moguće da bude postavljen novi specijalni predstavnik SAD.

Međutim, u tom slučaju, kaže Krstić, on bi radio paralelno sa Miroslavom Lajčakom, verovatno bi prepustio vođstvo Miroslavu Lajčaku, ali bi on pomagao i faktički on sa njim pokušavao da dođe do kranjeg cilja, a to je rešenje odnosa Beograda i Prištine.

"Zainteresovanost će biti ista samo će format biti drugačiji. Grenelova inicijativa je bila odvojena od inicjative EU i bila je na neki način deo izbornog projekta Donalda Trampa", kaže Krstić i podseća da se očekivalo da se dođe do nekog velikog dogovora u predvečerje predsedničkih izbora u SAD.

Sada će se, objašnjava on, ići na to da EU kroz svoj pregovarački proces postigne veliki dogovor uz pomoć SAD.

"Ali ne mislim da će SAD manje da se interesuje za taj dogovor ali verovatno će interesovanje SAD ovog puta dolaziti prevashodno iz Stejt departmenta, a ne iz predsedničkog kabineta, kao što je to bio slučaj u poslednjem periodu, od imenovanja Ričarda Grenela, koji je bio čovek direktno predsednika Donalda Trampa, a ne čovek Stejt departmenta", ocenjuje Krstić.

Upitan da prokomentariše tvrdnje o tome da Bajden više nije onaj koji je bio devedesetih, kada je reč o odnosu prema Srbiji, Krstić kaže da novoizabrani američki predsednik sigurno nije onaj čovek koji je bio tokom devedesetih i početkom dve hiljaditih iz razloga što je tada obavljao drugu funkciju.

"Tada je bio senator na čelu spoljnopolitičkog odbora Senata i kao senator je imao izrazito proalbanske i probošnjačke stavove i to je u nekim situacijama, čak i nakon petog oktobra 2000. išlo na štetu Srbije", podseća Krstić i kaže da je zbog toga prirodno da postoji strah od toga šta će Bajden raditi kada uđe u Belu kuću.

Međutim, naglašava on, s druge strane, ako pogledamo i njegov potpredsednički mandat za vreme Baraka Obame od 2009. do 2017. to je već bilo bitno drugačije u tom pogledu prema nama.

"Ne mislim da je on bio prosrpski orijentisan ali te neke stvari koje su postojale za vreme njegovog senatskog mandata, kao što su zahtevi da se Srbija izvini za to, kako je on govorio, genocidnu kampanju na KiM, u BiH, u Hrvatskoj, takvih stvari nije bilo za vreme potpredsedničkog mandata", kaže Krstić i dodaje da je Bajden čak za vreme posete Beogradu u 2009. kao potpredsednika SAD rekao da Vašington ne očekuje od Srbije da prizna nezavisnost KiM da bi ušla u EU.

Podseća da je i tokom poslednje posete Srbiji kao potpredsednika SAD u 2016. slao srdačne poruke.

"To je ipak očigledno u zavisnosti na kojoj je funkciji. Kao potpredsednik je bio mnogo blaži prema Beogradu, nego što je bio kao senator. Ja se nadam da će se pozitivni trend nastaviti i da će kao predsednik biti još blaži ili povoljniji za nas", kaže Krstić.

Na pitanje zašto upravo sada Brisel debatuje o posledicama Vašingtonskog sporazuma, pre svega vezano za pitanje premeštanja ambasade Srbije u Jerusalim, te zašto to nije činio u septembru kada je taj sporazum potpisan, Krstić odgovara da je razlog to što EU nisu želeli da se mešaju u predsedničku trku u SAD.

"Direktna reakcija protiv Vašingtonskog sporazuma u tom trenutku bi bila na neki mešanje i verovatno je Brisel želeo da izbegne to računajući i to da je vrlo moguće da i Donald Tramp ostane u Beloj kući i da bi to dodatno antagonizovalo odnose sa Belom kućom", objašnjava Krstić.

Kada je reč o aktuelnom zastoju u dijalogu Krstić smatra da će se čekati da se situacija u Prištini reši.

"Tamo je na delu jedna politička kriza i trenutno je Priština najkritičniji faktor u tom kvadratu koji postoji sa pregovorima", kaže on.

Za Beograd, dodaje on, jasno je na kojim je pozicijama, te tu nema neke preterane promene u odnosu na ono što je postojalo i u septembru kada je postignut Vašingtonski dogovor.

"Sada naravno ostaje i da se vidi samo kako će SAD formalno da se postavi a to ćemo znati nakon januara 2021. godine kada Bajden i formalno postane predsednik SAD", zaključuje Krstić.

Izvor: TAНЈУГ

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva