TV Most

Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je večeras da je uvođenje doživotne kazne zatvora neophodno za najteža krivična dela, kao što su teško ubistvo i silovanje dece i napomenula da za neka od takvih dela neće postojati mogućnost uslovnog otpusta.

Kuburović je rekla da je Ministarstvo pravde prihvatilo predlog Inicijative Fondacije "Tijana Jurić" da se za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnima izriču doživotne kazne zatvora i da je taj predlog proširen i na dela za koja je izricana kazna od 30 do 40 godina kao najviša propisana kazna.

"Ta kazna se ukida i uvodi se doživotni zatvor, odnosno zamenjuje se ovom vrstom krivične sankcije. I u situacijama kada je reč o silovanju dece, silovanju gde je posledica smrt ili obljuba nad decom, gde je posledica smrt, predviđena je kazna zatvora od 10 godina ili doživotni zatvor'', rekla je ministarka za RTS i dodala da je Ministarstvo pravde u potpunosti ispoštovalo inicijativu Fondacije ''Tijana Jurić".

Na konstataciju da u zemljama Saveta Evrope postoji doživotna kazna, ali i uslovni otpust u proseku posle 25 godina odslužene kazne, a u Srbiji posle 27 godina, ali da nije predviđen i za dela iz inicijative Fondacije ''Tijana Jurić'', Kuburović je potvrdila da je doživotna zatvorska kazna propisana u gotovo svim zemljama EU, ali je ukazala da je različita praksa.

''Negde se posle 10 ili 15 godina ispituje da li ima uslova za uslovni otpust, negde posle 30 godina, prosek je u članicama SE 25 godina. Mi smo se opredeli za 27'', rekla je Kuburović.

Kako je navela, postoje zemlje u kojima nema apsolutno uslovnog otpusta, kao i zemlje, poput Mađarske, gde za određena krivična dela nema uslovnog otpusta.

''Taj princip smo primenili za najteža, najsvirepija dela koja najviše pogađaju građane i žrtve. Smatramo da treba da bude ispoštovana Inicijativa Fondacije "Jurić" i u tim situacijama nije predviđen uslovni otpust'', pojasnila je Kuburović.

Ukazala je na osnovno pravilo da posle 27 godina sud može da preispita da li osuđenik može biti pušten na slobodu, ali da ta provera traje 10 godina.

Na opasku novinara da se druga najznačajnija novina odnosi na pooštrene kazne za povratnike, a da su kazne već pooštravane 2008. i 2010. godine i da, prema ocenama sudija, nisu dale rezultate, ministarka je naglasila da je cilj da postoji pravna predvidivost za onog ko učini krivično delo i da građani budu sigurni da će takvo ponašanje biti sankcionisano.

Dodala je da je analiza rada sudova pokazala da je kaznena politika blaga, da se u osnovnim sudovima izriču uslovne osude što, kako je rekla, znači da onaj koji je dobio uslovni otpust na slobodi može da nastavlja da vrši krivična dela za koja je osuđen.

Kuburović je ocenila da se zabranom ublažavanja kazni ne ulazi u sudsku nadležnost i ne ograničava sudijsko uverenje, kao što tvrde sudije, i napomenula da je suština da za najteža krivična dela zakonodavac može da propiše da ne postoji uslovna osuda.

''To je razlog zašto smo i sada propisali nova krivična dela koja se tiču prozvodnje i prometa droge, držanja droge i stavljanja u promet. To mlade najviše pogađa, tako da smo pokušali da nađemo adekvatnu kaznenu politiku da bi sudska praksa imala adekvatno propisana krivična dela i adekvatniju primenu toga u praksi'', navela je Kuburović.

Dodala je da o najavljenim izmenama Krivičnog zakonika neće biti javne rasprave, jer je inicijativa upućena od građana sa više od 158.000 potpisa.

Podsetila je da je Ustavom propisano da predlagač može da bude vlada, poslanik ili inicijativa koju je potpisalo 30.000 birača.

''Imali smo veću većinu nego što je potrebna za izmenu Ustava. Najveća izmena je uvođenje doživotnog zatvora, ali javna rasprava o doživotnom zatvoru u Ministarstvu pravde traje od 2015. godine'', rekla je Kuburović.

Izvor: Танјуг