:

:

TV Most

clock

Januar 14, 2020   18:21

0

31

Lajen: Za par nedelja nova metodologija proširenja EU

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da će narednih šest meseci biti ključni za odnose EU i Zapadnog Balkana i najavljuje da će Evropska komisija za par nedelje izaći sa novom metodologijom proširenja.

Ursula fon der Lajen je tokom predstavljanja prioriteta hrvatskog predsedavanja u Evropskom parlamentu u Strazburu pozvala EU da održi momentum kada je reč o Zapadnom Balkanu.

"Ako želimo da samit EU Zapadni Balkan u Zagrebu bude uspešan, moramo sada da uradimo naš domaći zadatak. Zato ćemo za par nedelja predstaviti našu metodologiju proširenja, kako bismo razgovarali o neophodnoj modernizaciji, a prvenstveno dali našim prijateljima na Zapadnom Balkanu perspektivu za početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom", poručila je fon der Lajen.

Predsednica Evropske komisije je ocenila da upravo Hrvatska, koja je preuzela šestomesečno predsedavanje Savetom EU, zna bolje od mnogih šta znači snaga evropske perspektive, koliko daleko ta perspektiva može odvesti zemlju u pogledu transformacije sistema i ekonomije, ali i šta je to dobro što EU može da uradi svojim angažmanom i investiranjem u regionu Zapadnog Balkana.

Deli: Evropa se ponaša kao zla maćeha prema Z.Balkanu

Evropski poslanik Andor Deli izjavio je da se Evropska unija u poslednje vreme ponašala kao zla maćeha prema Zapadnom Balkanu, ali da, uprkos tome, građani tog regiona i dalje vole i podržavaju evropsku ideju.

Deli, poslanik mađarskog "Fidesa", je to rekao u Evropskom parlamentu, povodom šestomesečnog Hrvatskog predsedavanja Savetom EU.

On je istakao da je pitanje proširenja EU veoma važno i poručio Hrvatskoj da je pred njom zadatak da ubedi one članice EU koje se protive toj ideji u suprotno.

"Takođe treba da obnovite poverenje u zemaljama kandidatima na Zapadnom Balkanu da ulazak u EU nije samo daleka šargarepa na veoma dugom štapu", rekao je Deli.

On je dodao i da je mađarska delegacija u Evropskoj narodnoj partiji spremna da pomogne koliko može, jer Mađarska želi stabilan i napredan komšiluk sa novim članicama EU što je pre moguće.

"Bez njih Evropa ne može da bude dovoljno jaka da se izbori sa pritiskom svetske politike", rekao je Deli.

Plenković: Krajnji cilj pregovora mora biti pristupanje EU

Premijer Hrvatske Andrej Plenković kaže da očekuje da će samit "EU - Zapadni Balkan", planiran za maj 2020. u Zagrebu, poslati jasnu poruku da su uz ispunjavanje uslova i reformi zemlje regiona dobrodošle u EU.

"Krajnji cilj pregovora mora biti pristupanje EU. To je središte politike proširenja", kaže Plenković.

Plenković je, predstavljajući zadatke hrvatskog predsedavanja Savetom EU u narednih šest meseci, pred evropskim poslanicima u Strazburu objasnio da će organizacija samita "EU - Zapadni Balkan" u Zagrebu i otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom biti jedan od prioritetnih poslova Hrvatske.

"Ne krijemo svoju ambiciju da želimo da dobijemo podršku država članica za otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Sledeći izveštaj Evropske komisije i predlozi za poboljšanje metodologije pristupnog pregovora biće ključni u tom smislu", kaže Plenković.

On je ocenio da zemlje regiona Zapadnog Balkana i dalje nalaze u nekoj vrsti "čekaonice", a da je zarad verodostojnosti politike proširenja važno držati se političkih i mernih kriterijuma i ocenjivati pojedinačni napredak svake države.

Plenković je podsetio da se ovogodišnji sastanak na vrhu "EU - Zapadni Balkan" u Zagrebu održava 20 godina posle prvog takvog sastanka, takođe u Zagrebu, kada je otvorena EU perspektiva regiona.

"Od tada Hrvatska je jedina pristupila Uniji i sada predsedava Savetom EU. Naš primer daje dodatnu simboličnu vrednost samitu u Zagrebu", smatra Plenković.

Hrvatski premijer naglašava da će EU podržati evrointegracioni put zapadnobalkanskih partnera kroz njihovo učešće u evropskim projektima i integraciju u infrastrukturnim mrežama kao i putem redovnog političkog dijaloga na najvišem nivou, ali i kroz sprovođenje evropskih načela i vrednosti.

Poslanici EP žestoko kritikovali Hvatsku zbog migranata

Evropski parlamentarci na sednici održanoj povodom hrvatskog predsedavanja Savetom EU žestoko su kritikovali zvanični Zagreb zbog problema sa migrantima i vladavinom prava, dok je premijer Andrej Plenković sve to pažljivo slušao, a onda odgovorio da njihove primedbe ne treba uzeti "zdravo za gotovo".

Povodom najave Hrvatske da se tokom ovog polugodišta namerava usredsrediti na vladavinu prava i bolje upravljanje migracijama, švedska evroparlamentarka, Malin Bjork je, obraćajući se Plenkoviću, rekla da je lično posetila područje na severu BiH, na granici sa Hrvatskom i šta je tamo videla.

"Tamo je bilo 10.000 nezakonitih povrataka 2018. godine i čak 25.000 lani", poručila je Bjork i dodala da je tamo otišla nakon što je pročitala izveštaj o brutalnosti hrvatske granične policije.

"Moram priznati da su priče ponekad bile još i gore: bilo je ranjavanja i od pasa, a brutalnost kojoj sam bila svedok doista je bila strašna. Civilno društvo pokušava da pokaže solidarnost prema izbeglicama, međutim oni se nalaze na meti", upozorila je švedska parlamentarka, preneo je portal Index.

Dodala je da "nijedna država članica ne bi trebalo da se ponaša tako na svojim granicama, bez obzira gde se to nalazi".

"Zaista, tome treba stati na kraj. Treba da postoji jedan nezavisan mehanizam za praćenje stanja i moramo jasno reći da Hrvatska ne može ući u Šengenski prostor ako se ne zaustavi takva situacija", zaključila je Bjork, inače, članica Kluba zastupnika Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice.

Hrvatski zastupnik EPP-a, HDZ-ovac Tomislav Sokol odgovorio joj je da su to neistine jer izveštaj koji je spominjala nije, kako je rekao, od nadležnih tela, naglasivši da Hrvatska poštuje zakone, na šta je Šveđanka odgovorila da je tokom svoje, kako je kazala, "vrlo kratke" poseti granici BiH i Hrvatske i sama videla 25 "pushbackova".

Plenkoviću su i drugi evroparlamentarci prebacivali ponašanje Hrvatse s migrantima, a on je odgovorio da "Hrvatska neće dopustiti da bude država koja će biti neformalni hotspot", da se Hrvatska nije kao druge države odlučila za izgradnju barikada i bodljikave žice, već da se "hrvatska, evropska i buduća granica Šengena" štiti sa 6500 policajaca.

"Rešenje je zaštita spoljne granice, posebno one između Turske i Grčke na kojoj kreće istočno-mediteranska i zapadnobalkanska ruta", rekao je Plenković.

Dodao je da i Evropa može da deluje na kriznim područjima s humanitarnom pomoći, ekonomskom snagom, posredovanjem u sukobima i drugim alatima.

Predsednica grupe Zelenih, Ska Keler u EP-u, je nakon Plenkovićevog predstavljanja hrvatskih prioriteta za predsedanje EU govorila o izveštajima o nasilju i zlostavljanju koje hrvatska policija čini nad ilegalnim migrantima na granici sa BiH.

Keler je u svom obraćanju na plenarnoj sednici EP rekla da se prilikom postupanja prema migrantima na hrvatsko-bosanskohercegovačkoj granici, uništava njihova imovina, da ih tuku, pa čak i, kako je rekla, pucaju na njih iz vatrenog oružja, a da hrvatska vlada to nije ni zaustavila, ni istražila.

"To nije prihvatljivo ni u jednoj članici EU, ali ni u jednoj državi bilo gde", rekla je Nemica, pa zaključila: "Hrvatske granice su evropske granice. Što se tamo dogodi je odgovornost svih. Nećemo okretati glavu od toga".

Plenković je na to rekao da je Hrvatska u tretmanu migranata, da poštuje sve hrvatske i evropske zakone i međunarodne konvencije te da nijednu od tih optužbi ne treba uzeti, kako je kazao, "zdravo za gotovo".

"To kažem kao neko ko je posetio to područje granice između Hrvatske i Bosne i Hercegovine i u potpunosti shvata kakav je teren i kakvi su uslovi"­, rekao je premijer i dodao da se sve pritužbe na ponašanje hrvatske granične policije istražuju.

Izvor: Танјуг

EUUrsula fon der Lajenproširenje
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva