TV Most

Lideri EU 27 su danas usvajanjem zaključaka završili dvodnevni junski samit, tokom koga su, dodelili status kandidata Ukrajini i Moldaviji, a kada je u pitanju Zapadni Balkan pozvali na ubrzanje procesa pristupanja, ali bez konkretnih pomaka.


 

Lideri su razgovarali o predlogu za osnivanje Evropske političke zajednice čiji je cilj da se ponudi platforma za političku koordinaciju za evropske zemlje širom kontinenta.

"To bi moglo da se tiče svih evropskih zemalja sa kojima imamo bliske odnose. Cilj bi bio da se podstakne politički dijalog i saradnja radi rešavanja pitanja od zajedničkog interesa kako bi se ojačala bezbednost, stabilnost i prosperitet evropskog kontinenta", navodi se u zaključicma Evropskog saveta.

Dodaje se da ovakav okvir "neće zameniti postojeće politike i instrumente EU, posebno proširenje", i da će u potpunosti "poštovati autonomiju donošenja odluka Evropske unije".

Evropski savet je u okviru zaključaka sa drugog dana samita podržao predlog Evropske komisije da Hrvatska usvoji evro kao zvaničnu valutu od 1. januara 2023. godine.

EU lideri su pozvali Evropsku komisiju da zajedno sa međunarodnim partnerima istraži načine za obuzdavanje rastućih cena energije, uključujući izvodljivost uvođenja privremenih ograničenja uvoznih cena tamo gde je to potrebno.

Komisija je pozvana i da hitno nastavi sa svojim naporima u cilju obezbeđivanja snabdevanja energijom po pristupačnim cenama, a poziva se i na bližu koordinaciju između država članica u oblasti energetike.

U delu zaključaka koji se odnosi na rat u Ukrajini, Evropski savet ponavlja da čvrsto stoji uz Ukrajinu i da će Evropska unija nastaviti da pruža snažnu podršku ukupnoj ekonomskoj, vojnoj, socijalnoj i finansijskoj otpornosti Ukrajine, uključujući humanitarnu pomoć.

Napominje se da će Rusija, Belorusija i svi odgovorni za ratne zločine "odgovarati za svoja dela, u skladu sa međunarodnim pravom”, a sve zemlje, posebno kandidati za članstvo se pozivaju da se usklade sa sankcijama EU.

Najavljuje se i da će EK uskoro predstaviti predlog da se Ukrajini dodeli nova makrofinansijska pomoć u iznosu do devet milijardi evra.

Evropski savet u svojim zaključicma ”priznaje evropsku perspektivu Ukrajine, Republike Moldavije i Gruzije”, dodeljuje kandidatske statuse za Ukrajinu i Moldavijiu i navodi da je ”spreman da dodeli status zemlje kandidata Gruziji” i kada budu rešeni prioriteti navedeni u mišljenju Komisije o zahtevu za članstvo Gruzije.

Prvog dana samita EU lideri su usvojili zaključke o Zapadnom Balkanu, kojima pozivaju na "ubrzanje procesa pristupanja", "unapređenje postepene integracije" EU i regiona, ali i naglašavaju važnost napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Evropski savet "potvrđuje hitnost postizanja opipljivog napretka u rešavanju otvorenih bilateralnih i regionalnih sporova" na Zapadnom Balkanu, između ostalog i "kroz dijalog Beograda i Prištine, a u cilju normalizacije odnosa Srbije i Kosova".

Tekst zaključaka ponavlja "nedvosmiselnu podršku EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana", ali i podseća na značaj reformi na Zapadnom Balkanu, prvenstveno u oblasti vladavine prava, a posebno onih koji se odnose na nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa i borbu protiv korupcije.

EU lideri su poručili da je Konfrencija o budućosti Evrope bila jedinstvena prilika za saradnju sa evropskim građanima i pozvali institucije da obezbede efektivno praćenje ovog izveštaja o predlozima datim tokom Konfrencije.

Evropski savet je izrazio duboku zabrinutost zbog nedavnih ponovljenih akcija i izjava Turske i pozvao Ankaru da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svih država članica EU. Turska se poziva i da poštuje međunarodno pravo, da deeskalira tenzije u interesu regionalne stabilnosti u istočnom Mediteranu i da promoviše dobrosusedske odnose na održiv način.

Kada je reč o Belorusiji, EU lideri naglašavaju da je demokratsko pravo beloruskog naroda da ima nove, slobodne i poštene izbore i pozivaju beloruske vlasti da prekinu represiju i da oslobode političke zatvorenike.

Izvor: T a n j u g