TV Most

Prognani Srbi sa područja Hrvatske i Federacije BiH ni posle 27 godina od završetka rata ne mogu da ostvare imovinska, statusna i druga prava koja su imali pre ratnih sukoba, kaže predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta uz ocenu da u Zagrebu i Sarajevu nema političke volje da se obezbedi održiv povratak proteranih Srba.

''Položaj prognanih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH je veoma težak i njima se krše osnovna imovinska, stečena, statusna i druga prava '', kaže Linta za Tanjug uoči 20. juna, Svetskog dana izbeglica.

Napominje da 40.000 prognanih porodica ne može da povrati svoja stanarska prava u Hrvatskoj, kao i da 50.000 penzionera ili njihovih potomaka ne mogu da dobiju zaostale neisplaćene penzije, dok je, kaže, Srbima oteto i uzurpirano oko 800.000 parcela šumskog i poljoprivrednog zemljišta.

Kako kaže, desetine hiljada proteranih Srba ne mogu da u potpunosti regulišu radni staž, dok je, kako kaže, najmanje 10.000 prognanih porodica čije su kuće tokom 1990. i 1991. godine srušene i koje ne mogu da ostvare naknadu štete.

Na području Federacije BiH, kaže, postoje slični problemi.

Zato smatra da je ključno da Vlada Srbije pokrene, kako kaže, ''suštinski dijalog'' sa zvaničnim Zagrebom i Sarajevom i da, ako je potrebno, budu formirane i međudržavne komisije kako bi se, kaže, došlo do sveobuhvatnih, pravičnih i trajnih rešenja.

Temelj tog dijaloga, prema njegovim rečima, treba da bude Bečki sporazum o sukcesiji, odnosno, Aneks "G" tog sporazuma, u kojem se, kaže, navodi da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena i zaštićena prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a da svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim.

Linta navodi da je iz Hrvatske proterano više od pola miliona Srba, koliko i iz Federacije BiH, ali da se, kako kaže, mali broj njih vratio na svoja ognjišta.

Prema njegovim rečima, procena je da će popis stanovništva u Hrvatskoj pokazati da u toj državi ne živi više od 150.000 Srba, dok ih je pre rata bilo više od 700.000, dok u Federaciji BiH živi oko 50.000 Srba.

To, kaže, jasno pokazuje da u Zagrebu i Sarajevu nije bilo političke volje da se obezbedi održiv povratak prognanih Srba i da Zagreb i Sarajevo vode politiku "cementiranja etničkog čišćenja''.

Linta podseća da je Vlada Srbije 2012. počela da sprovodi Regionalni stambeni program, kako bi se rešilo stambeno pitanje svih proteranih porodica.

Izvor: T a n j u g