:

:

TV Most

Foto: rts.rs

clock

Maj 19, 2015   12:05

0

142

Luka Bojović oslobođen optužbi za ubistva

Sretko Kalinić osuđen je na 35 godina zatvora zbog tri ubistva i dva pokušaja ubistva, a Miloš Simović na 30 godina zatvora zbog jednog ubistva i jednog pokušaja ubistva.

Bojović je zbog nedostatka dokaza oslobođen optužbi da je preuzeo vođstvo nad "zemunskim klanom" i da je nalagao ubistva, kako to tvrdi Tužilaštvo, rekao je sudija Vladimir Mesarović.

Bojoviću i Milisavljeviću presuda je izrečena u odsustvu, jer se nalaze u španskom pritvoru zbog optužbi tamošnjih pravosudnih organa, dok je na optuženičkoj klupi Specijalnog suda u Beogradu bio samo Sretko Kalinić, a Miloš Simović nije želeo da ga dovedu iz zatvora na izricanje presude.

Sudija Mesarović rekao je da Tužilaštvo nije podnelo dovoljno dokaza za svoje tvrdnje da je Bojović organizovao grupu i učestvovao u ubistvima za koje se tereti optužnicom.

Tužilaštvo za organizovani kriminal Bojovića i ostale tereti za ubistvo Branka Jeftovića Jorge i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine, kao i za ubistvo njihovih telohranitelja Dejan Živančevića i Milutina Jovičića, koji su nastradali prilikom pokušaja ubistava.

Sudija je dodao da iskaz Sretka Kalinića koji je teretio ostale ptužene, nije dovoljan da bi se donela drugačija presuda od izrečene.

Na ovu presudu Tužilaštvo za organizovani kriminal može da uloži žalbu Apelacionom sudu u Beogradu, pošto je za Bojovića i ostale tražilo maksimalnu kaznu od 30 do 40 godina zatvora.

Izricanje presude održano se u specijalnoj sudinici Okružnog zatvora u Beogradu, gde se odvijalo i suđenje.

Na početku suđenja u oktobru 2010. godine, Kalinić je priznao krivicu za ubistvo Jeftovića i optužio Bojovića za krivična dela koja mu se stavljaju na teret, kao i drugim ubistvima koja nisu opisana u optužnici.

Bojović je krajem 2014. u glavnom gradu Španije oslobođen optužbi za ubistvo Milana Jurišića Jureta u Madridu u 2009. godine, za koje ga je svojim iskazom pred španskim istražnim organima optužio "Kalinić".

Izjašnjavajući se pred španskim sudom, Bojović i Milisavljević su pak optužili Kalinića za ubistvo Jurišića i druge zločine.

Bojovića je španski sud ipak osudio na 18 godina zatvora zbog držanja arsenala oružja i falsifikovanja dokumenata.

Milisavljević je Španiji osuđen na ukupno 21 godinu godinu zatvora zbog posedovanja oružja, pripadnosti kriminalnoj grupi, upotrebe falsifikovanih dokumenata i prikrivanja dokaza, jer je prema oceni španskog suda on morao da zna ko je likvidirao Jurišića pošto je neko vreme, po sopstvenom priznanju, živeo sa njim.

Druga dvojica optuženih u španskom procesu, Siniša Petrić i Vladimir Mijanović osuđeni su na 15, odnosno pet godina zatvora kazne zbog posedovanja oružja i pripadnosti kriminalnoj grupi.

To je prvostepena presuda, a pravosnažnu će nakon razmatranja žalbi doneti španski apelacioni sud. Bojović i Milisavljević su uhapšeni u Valensiji po srpskoj poternici 9. februara 2012. godine.

Španija je 2013. prošle godine odobrila njihovo izručenje Srbiji, ali pod uslovom da se najpre okončaju svi krivični postupci koji se protiv njih vode u toj zemlji.

Prema optužnici srpskog tužilaštva za organizovani kriminal, Luka Bojović je u martu 2003. godine nakon ubistva Dušana Spasojevića preuzeo rukovođenje "zemunskim klanom".

Kako se navodi u optužnici, Bojović je odbeglim "zemuncima" pomagao pri skrivanju, obezbeđivao im novac, lažna dokumenta i mesta stanovanja, a oni su zauzvrat izvršavali njegove naloge, među kojima je i niz ubistava.

Milisavljević je u odsustvu osuđen na 35 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Ðinđića, dok je za krivična dela koja je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana" dobio 40 godina zatvora. Kalinić i Simović takođe su zbog istih krivičnih dela osuđeni na po 40 godina zatvora a kaznu izdržavaju u požarevačkoj "Zabeli".

Osim te optužnice, Bojović je pravosnažno osuđen na 15 meseci zatvora zbog nedozvoljenog nošenja oružja i falsifikovanih isprava.

Njegov brat Nikola Bojović ubijen je 29. aprila prošle godine u centru Beograda, za to krivično delo optuženo je više crnogorskih i srpskih državljana, a kao motiv se pominje osveta za neka druga ubistva.

Izvor: Tanjug

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva