TV Most

Ministar finansija Siniša Mali upoznao je članove Saveta za ekonomska i finansijska pitanja EU u Briselu s napretkom Srbije u procesu ekonomskih reformi i idejama za dalji razvoj s fokusom na privlačenju direktnih stranih investicija, poručivši da je Srbija spremna da bude članica EU po pitanju ekonomije.

Sastanak u Briselu deo je pojačanog dijaloga o ekonomskom upravljanju između EU i zemalja Zapadnog Balkana i Turske, a u cilju efikasne pripreme učesnica za proces koordinacije ekonomskih politika na nivou EU.

"Ponosan sam na rezultate koje smo ostvarili i na mogućnost da te rezultate podelimo sa Evropom i kažemo: Da draga Evropo, mi smo spremni da budemo punopravni član EU po pitanju ekonomije. Radimo dalje na reformama bez obzira da li jesmo ili nismo članica jer reforme su ključne za dobrobit naših građana", rekao je Mali.

Ministar je naglasio da je Srbija makroekonomskom stabilnošću ostvarenom kroz reforme započete 2014. godine pokazala da može da privuče najviše direktinih investicija i da je najatratktivnija u regionu. "Privukli smo 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija samo prošle godine i apsolutni smo rekorderi u regionu. Za prva četiri meseca ove godine imo već 1, 2 milijarde, što je 14 odsto više nego prošle godine u ovo vreme", istakao je on.

Dodao je da su strane investicije imale prošle godine udeo od 8,2 procenta u BDP-u, što pokriva deficit tekućeg računa i daje dodatnu sigurnost investitorima da ulažu dalje, te da je na osnovu toga definisan program od 20 reformi.

Prema njegovim rečima, one predstavljaju deo paketa ekonomskih reformi koje se sprovode zajedno sa EU. "Osam od tih reformi usmereno je ka poboljšanju poslovnog ambijenta u Srbiji, dok je preostalih 12 usmereno ka strukturnim reformama koje su od izuzetnog značaja i koje treba da unaprede naše poslovno okruženje. Tu prevashodno mislim na unapređenje i reformu Poreske uprave i poslovnog ambijenta", objasnio je ministar.

Mali je naglasio da više investitora podrazumeva nova radna mesta, manju nezaposlenost, ali i više novca u budžetu, što predstavlja preduslov za povećanje plata i penzija. Takođe je naveo da je Srbija uspešno konsolidovala javne finansije i uspostavila čvrstu osnovu za dalji rast, i podsetio da se naša zemlja napredovala sa 139 mesta od pre tri godine na 11 mesto u svetu po izdavanju građavinskih dozvola.

Ministar je naglasio da će se nastaviti proces smanjenja opterećenja na zarade, koji je započet prošle godine. "Želimo da naša ekonomija bude ekonomija koja oporezuje dohodak, odnosno dobit, a ne da oporezuje rad. To je ujedno i jedan od najvećih zahteva stranih investitora", rekao je Mali.

Ukazao je na to da se posebna pažnja ove godine pridaje investicijama u inovacije, precizirajući da je izdvojeno oko 100 miliona evra za investicija u startapove, naučno-tehnološke parkove i za investicije u istraživanje i razvoj. "Želimo da budemo što bliže Evropi, da našim mladima damo mogućnost da rade sa kolegama iz EU na novim tehnologijama i istraživanjima. Na taj način dajemo doprinos četvrtoj industrijskoj revoluciji, jer želimo da Srbija bude njen deo", rekao je on.

"Srbija je u ovom trenutku šampion po pitanju sprovođenja ekonomskih reformi, na nama je i velika odgovornost da nastavimo dalje tim putem jer tako će naša zemlja biti privlačnija investitorima za ulaganje. To je za građane veoma važno, imajući u vidu da investicije podrazumevaju više novca u budžetu za povećanje plata i penzija, ali i za veća ulaganja u infrastrukturu, autoputeve, mostove", zaključio je ministar Siniša Mali.

Na Ministarskom dijalogu sa Zapadnim Balkanom i Turskom zaključeno je da EU podržava Srbiju u jačanju institucionalnog okvira i ubrzanju strukturnih reformi. U zaključku se pozitivno ocenjuju program ekonomskih reformi u Srbiji, uz očekivanje privrednog rasta od 3,5 do 4,0 odsto u periodu 2019-2021. Kako je navedeno, privredni rast bi trebalo da se zasniva na rastu izvoza, privatnoj potrošnji i investicijama.

Postoji potreba za daljim povećanjem kapitalne potrošnje u cilju podupiranja dugoročnog rasta, učvršivanjem dobrih fiskalnih rezultata, te daljom reformom platnog sistema u javnom sektoru i jačanjem fiskalnih pravila. Navedeno je i da privreda zahteva dalju transformaciju, da bi bila konkurentnija, a da su glavni izazovi unapređenje transparentnosti i predvidljivosti u pogledu regulatornog okvira, osiguravanja fer konkurencije i potpune liberalizacije energetskog tržišta.

Potrebno je povećati doprinos radne snage rastu, a žene, omladinu i one koji su nedavno diplomirali treba bolje integrisati u tržište rada. Sastanku u Briselu prisustvovala je i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Izvor: Танјуг