TV Most

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je danas da je zaštita životne sredine nadpolitičko pitanje i da je država otvorena za sve predloge bez obzira od koga dolaze.

“Životna sredina je javno dobro i važna je za sve, bez obzira da li je neko u Vladi, u civilnom društvu, da li ne podržava Vladu u svemu. U tome smo zajedno i svaki predlog koji može da unapredi životnu sredinu je dobro došao. Međutim, kao i kad je u pitanju borba protiv nasilja nad ženama i devojčicama, koje ne sme da se zloupotrebljava u političke svrhe, to je isto slučaj i sa zaštitom životne sredine, koje takođe ne bi smelo da se politizuje”, rekla je Mihajlovićeva.

Gostujući na TV Prva, ona je istakla da su veliki koraci napravljeni u prethodnih pet meseci, od kad je vlada formirana, da se unapredi stanje životne sredine, ali da nije moguće se sve uradi ođednom.

“Usvojen je Zakon o klimatskim promenama kao bazični zakon u ovoj oblasti, ove godine očekujemo da bude urađen nacionalni plan za klimu i energetiku, a radiće se i nova strategija razvoja energetike. Sve su to fundamentalne odluke koje donosimo u ovoj godini, kojima menjamo naš energetski sektor i energetsku infrastrukturu kako bismo imali zdraviju životnu sredinu. Više nijedna odluka u energetici ne može da se donosi ako se ne istovremeno ne vodi računa i o zaštiti životne sredine”, navela je Mihajlovićeva.

Rekla je da su četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva koji su sada u skupštinskoj proceduri prošli javnu raspravu i da su svi imali prilike da iznesu svoje mišljenje i predloge.

“Samo nekoliko organizacija civilnog sektora se javilo, ali ono što je bilo predloženo, našlo se u predlozima zakona”, dodala je potpredsednica Vlade.

Mihajlovićeva je istakla da će novi zakon o OIE u potpunosti zabraniti izgradnju MHE u zaštićenim područjima.

“U 2014. je donet zakon o energetici koji je tada bio najmoderrniji, ali je prošlo šest godina u kojima smo imali vakuum kad je reč o energetici i zaštiti životne sredine, zbog čega su bili potrebni novi zakoni. Nažalost, prethodnih šest godina nije se vodilo računa kako se grade MHE i ljudi iz određenih lokalnih samouprava su u pravu kad ukazuju kako su izgrađene neke derivacione HE. Prethodni ministar životne sredine je mnogo više govorio o tome da će zabraniti njihovu izgradnju, ali nijedan konkretan korak nije napravljen”, rekla Mihajlovićeva.

Ona je dodala da se novi investicioni plan koji je vredan više od 10 milijardi evra, težište staviti na izgradnju srednjih i velikih hidroelektrana, elektrana koje koriste energiju sunca i vetra, a da će u naredne dve do tri decenije termoelektrane postepeno prestajati sa radom.

“Naša vizija je zelena Srbija i želimo do 2040. godine da 40 odsto proizvodnje električne i toplotne energije dolazi iz obnovljivih izvora”, navela je potpredsednica Vlade.

Govoreći o projektu “Jadar”, Mihajlovićeva je rekla da nijedan korak neće biti napravljen u daljoj realizaciji projekta dok ne budu završene sve studije i provereno da je sve u skladu sa najvišim evropskim i domaćim standardima i propisima kad je reč o zaštiti životne sredine.

Subvencije države i za individualna ložišta

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je danas da će država kroz novu Upravu za eneregetsku efikasnost, koja će biti formirana u junu, pomoći i građanima koji koriste individualna ložišta da pređu na energente koji ne narušavaju zdravlje i životnu sredinu.

"Posle saobraćaja i velikih energetskih postrojenja kao što su termoelektrane, treći najveći zagađivač su individualna ložišta, kojih u Srbiji ima oko 1,2 miliona, a u kojima se za sagorevanje koriste ugalj i mazut, a neretko i guma i plastika", rekla je Mihajlovićeva.

"U novim zakonima iz oblasti energetike, biće zabranjeno da se guma i plastika koriste za sagorevanje, ali će i onima koji koriste ugalj i mazut biti dat rok do kraja godine da pređu čistije i zdravije izvore energije, bilo da je u pitanju pelet, gas ili električna energija. Svesni smo da mnogi to ne mogu da urade sami i zbog toga ćemo, kao i kad je u pitanju zamena stolarije, i to podržati kroz Upravu za energetsku efikanost, ali i kroz fondove kojima upravlja Ministarstvo zaštite životne sredine", rekla je Mihajlovićeva za TV Prva.

Ona je rekla da će nakon formiranja nove Uprave, lokalne samouprave uraditi pravilnike, a građani će se njima prijavljivati putem javnih poziva, za subvencije do 50 odsto za povećanje energetske efikasnosti zamenom vrata i prozora, kao i za rešavanje pitanja individualnih ložišta.

"Građani će ove subvencije moći da koriste na celoj teritoriji Srbije i verujemo da u naredne tri godine taj posao može da se završi, što će omogućiti da računi građana budu 15 do 20 odsto niži, bilo za toplotnu ili za električnu energiju", rekla je Mihajlovićeva.

Izvor: TAНЈУГ