TV Most

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević ocenio je danas da i pored novog pregovaračkog okvira, odnosno francusko-nemačkog plana za rešavanje kosovskog pitanja ima mesta za kompromis jer, kako kaže, da je reč o konačnom ultimatumu ne bi bilo pregovora već "uzmi ili ostavi".

"Potpuno je jasno da ulazimo u novu fazu naših pregovora sa EU, da dobijaju novi karakter pristupnih pregovora, apsolutna dominacija geostrateških i geopolitickih interesa, koji daju prioritet i uslovima u pregovaračkom procesu i daju prednost rešavanju kosovskog pitanja", rekao je Milivojević za T a n j u g i dodao da tu misli i na Poglavlja 23 i 24, na reforme i sve ostalo.

Naveo je da je, prema onome što se čulo od predsednika Aleksandra Vučića, bilo i pretnji tokom razgovora sa međunarodnim posrednicima u petak što, dodaje, govori o delikatnosti i nervozi zapada.

"Evidentna je nervoza i interes da se stvari brzo i efikasno završavaju što znači da pitanje koje je njima prioritet, a to je rasplet u Ukrajini, imaju apsolutni prioritet čak i u meri da insistiraju da se stvari ovde brzo rešavaju", rekao je Milivojević, koji je naglasio da je jasno da su region i Srbija postali jedno od pitanja direktno vezanih za geostrateške interese i rasplet povodom rata u Ukrajini.

To je nešto što opterećuje našu poziciju postupanja ocenio je Milivojević i dodao da između njihovih i naših strateških ciljeva treba tražiti rešenja.

Prema njegovim rečima, očigledno da je ovo početak druge vrste i karaktera pregovora vezano za naše državne i nacionalne interese, ali i da je interes da se stvari rešavaju u korist mira i stabilnosti na ovim prostorima i da tu interesi moraju da se preklope, te da tu treba tražiti prostor za kompromis.

"Jedino što je moguće da garantuje mir i stabilnost i zatvaranje interesa jedne i druge strane je kompromis i u tom kompromisu vidim činjenicu da se ulazi u pregovore. Dakle, ima elemenata ultimatuma, ali ipak ulazimo u pregovore - da je to konačno ultimatum ne bi bilo pregovora, savim je jasno, bilo bi uzmi ili ostavi", rekao je Milivojević.

On je naveo da francusko nemački predlog ima više aspekata i dodao da, ako se pogleda epilog razgovora predsednika Aleksandra Vučića sa međunarodnom "petorkom" u petak, izgleda da je ovo kulminacija pritisaka u ovoj fazi rešavanja kosovskog čvora.

To je, kaže, prva poruka, dok je druga da je definitivan stav i Brisela i Vašingtona i transatlantske zajednica da evropski predlog bude platforma za buduće razgovore za rešavanje kosovskog pitanja i posredovanje Evrope u njima.

Kako smatra, treća poruka je da ovaj region na čelu sa Srbijom i Srbija postaju jedan od geostrateških ciljeva i interesa transatlantske zajednice oko nove preraspodele u Evropi povodom situacije u Ukrajini, a četvrta da rešavanje pitanja KiM dobija prioritet čak i kada je reč o našim evrointegracijama i našem strateškom cilju.

"Drugim rečima, tačna je ocena predsednika da je ovo novi pregovarački okvir, da je o tome postignut konsezus i da to postaje prioritetno pitanje u našem odnosu prema EU i našem strateskom prilazu evropskim integracijama", objašnjava Milivojević.

Ocenio je i da je ovo verovatno pokušaj da se ove godine u ranije pominjanim rokovima, koji imaju veze sa istekom adminstracija i u Briselu i Vašingtonu, pitanje reši na liniji strateških interesa kako bi se region definitivno uključio u transatlantsku zajednicu.

Milivojević smatra da nije slučajno što o tome na direktan način govori specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

"Vazno je da se kaže da je shvaćena sva delikatnost pregovora, da je uvaženo da se moraju uzeti u obzir i interesi Srbije i objektivne okolnosti i zato nije slučajno insistiranje Vašingtona da se na prvo mesto stavi Zajednica srpskih opština", rekao je Milivojević i dodao da se ne radi samo o verbalnom istupu Vašingtona već da će se primeniti koraci koje ilustruje i poziv ambasade SAD u Prištini političkim činiocima da se odazovu razgovorima o ZSO.

On smatra da će ZSO biti posebna tema navodeći da se stavovi Srbije i zapadnih centra razilaze, te da je razlika u tome što mi mislimo da je stvar rešena, ispregovarana i da je sve samo stvar primene, dok druga strana vrši opstrukcije vezano za status i ovlašćenja ZSO.

Milivojević je ocenio da je u osnovi evropskog plana, koji nedvosmisleno prevazilazi strateški cilj, da se pitanje kosovske nezavisnosti zaokruži, uključujući i ulazak u UN.

Prema njegovim rečima, ovakav plan stvara mogućnost i prostor zapadnim centrima i Briselu i Vašingtonu da prevaziđu svoje razlike, da se prevaziđe problem pet država članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova i četiri NATO time što bi se isposlovalo da Srbija napravi glavni korak.

Kako kaže, činjenica da su i te države prihvatile evropski plan pokazuje da plan njima nudi izlaz iz situacije koja kvari koheziju u zapadnoj alijansi oko stava o KiM.

On je naglasio da to što se ulazi u pregovore najbolje ilustruje izjava Eskobara u kojoj naglašava da prepoznaje da obe strane vide mogućnost za dolaženje do nekog rešenja što, kako je dodao, govori da je u interesu zapada da se dođe do rešenja, da su svi zadovoljni i da je obezbeđen mir i stabilnost.

Milivojević je ocenio i da je iz evropskog plana ili predloga jasno da je njihov cilj da se potvrdi realnost kosovske državnosti implicitno i eksplicitno.

"To je ono što će biti ključno - može da se razgovara o svemu i treba tražiti rešenja osim u činjenici da Srbija prihvati da je Kosovo nezavisno, da menja sopstvene granice", rekao je Milivojević.

On je dodao i da se ako želimo mir i stabilnost mora tražiti kompromis ali koji ne obuhvata maksimalističke zahteve bilo koje od sve tri strane.

"U tim okvirima treba tražiti rešenje, ali treba računati sa tim da nije moguće bilo u kojim okolnostima, ma šta bude, da se obezbedi većina ili pristanak Srbije da se odrekne dela teritorije na dobrovoljni način i da karakter i svoju državu promeni na taj način", rekao je Milivojević.

Izvor: T a n j u g; Foto: T a n j u g