TV Most

Podaci organizacije UNHCR pokazuju da je broj raseljenih koji se vraćaju na Kosovo veoma mali. Jedan od glavnih razloga malog broja povratnika je nemogućnost njihovog ekonomskog razvoja u novom okruženju, javlja Radio Goraždevac.

Petko Miletić, iz sela Opraške u opštini Istok, ističe da je mnogo uložio u svoje selo i da živi od prodaje poljoprivrednih proizvoda, ali da je tu ostao da živi sam.

„Verovao sam u uspešan povratak i zato sam ulagao u sve ovo, što se vidi oko nas. Međutim, sad sam iskreno izgubio nadu u povratak, jer se već godinama niko ne vraća u selo“, poručio je Miletić. 

Povratnik iz Brestovika kod Peći, Miodrag Dašić, govori za Radio Goraždevac o razlozima slabog povratka raseljenih na Kosovo i životu povratnika.

„Postoji jedan sistem života gde smo imali našu kulturu, Albanci svoju kulturu, međutim oni sad menjaju svoju. Sada je neka savremena kultura, a mi ne možemo da se uklopimo u nju. Mi smo sada još više podeljeni, nego što je nekada bilo. Ako neko priča o suživotu, to je dosta teško. Sa svim komšijama ovde imamo dobru saradnju, ali neku budućnost ne vidim ni za koga“, istakao je Dašić.

Šef kancelarije za zajednice i povratak u Goraždevcu Sobodan Petrović, istakao je da investicije nisu izostajale, ali su prema njegovim rečima, ljudi prodavali to novostečeno dobro.

„U samom Goraždevcu smo mnogo projekata odobrili. Radionice, mnogi priključci za traktore, za poljoprivredne mašine, takođe, mnogo krava smo obezbedili. Medjutim, da sada pogledate po štalama, nećete naći nijednu kravu. Čak su i neke poljoprivredne priključke, u medjuvremenu ljudi prodali. Ja lično ne mogu da osudim nikoga ko je to prodavao, verovatno mu je bilo potrebno da reši neke egzistencijalne probleme“, istakao je Petrović.

Šef opštinske kancelarije za zajednice i povratak u Goraždevcu smatra da treba sagledati realnu situaciju i to koliko je srpska zajednica zainteresovana da opstane na ovim prostorima.

„Realnost je jedna sasvim druga, koja se dešava ovde na ovim prostorima. U pećkoj opštini zavisi prvo i koliko smo mi kao Srbi zainteresovani za opstanak i za život dalje ovde, zavisi od situacije u kojoj živimo i od perspektive kakvu imamo u budućnosti u Peći i uopšte na Kosovu“, poručio je Petrović.

Da ipak ima i pozitivnih primera, govori činjenica da je nekoliko porodica Albanaca i Srba u opštini Peć, krenulo u zajedničku proizvodnju jagoda, ali ih najviše, kako kažu, brine tržište.

Abedin Imami iz NVO „Syri i Vizionit“ istakao je, da taj proces podržavaju opština Peć i grad Šabac, a da se selekcija porodica obavljala pažljivo.

„Prvo se išlo na odabir farmera, od kojih smo odabrali 12 koji će da sade jagode. To su bili i Albanci i Srbi. Nakon toga što su bili izabrani, stalno su bili savetovani šta da se radi, kako da se obradi zemlja, kako da se spremi zemljište, a nakon toga su došle sadnice, koje su veoma kvalitetne“, rekao je Imami.

Bespovratna sredstva u vidu opreme i programi obuka povratnicima po Sporazumu o readmisiji i zainteresovanim porodicama za povratak na Kosovo, predviđaju poboljšanje mogućnosti za zapošljavanje i stvaranje prihoda, kako bi se doprinelo održivosti njihovog povratka.

Međutim, situacija u povratničkim sredinama je, po svim statistikama, poražavajuća kada je uspeh povratka u pitanju.

Izvor: Radio Goraždevac