Monstruozni zločinac lično je ubio 47 civila.

:

:

TV Most

clock

Jul 19, 2019   18:16

0

703

Monstruozni zločinac lično je ubio 47 civila.

Jedan od ključnih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova, Ramuš Haradinaj, podneo je ostavku na mesto premijera pošto će se, kako stoje stvari, po treći put suočiti sa optužbama za ratne zločine, ovoga puta pred Specijalnim sudom za zločine koje su počinili pripadnici OVK.

Ramuš Haradinaj, bivši haški optuženik, a danas lažni premijer lažne države Kosovo, rođen je 3. jula 1968. godine u selu Glođane kod Dečana na Kosovu.

Posle demonstracija kosovskih Albanaca 1989. emigrirao je u Švajcarsku, gde je regrutovan u Narodni pokret Kosova, iz kojeg je nastala Oslobodilačka vojska Kosova.

U Albaniji je 1996. završio obuku i učestvovao u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks i Tropoja.

Na Kosovo je često dolazio ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije.

U aprilu naredne godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK.

Na njegovu inicijativu u Glođanu je formirana specijalna jedinica OVK "Crni orlovi", kojoj se pripisuje odgovornost za mučenja i ubijanja više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

Vlasti u Beogradu optužile su Haradinaja da je odgovoran za mnoge zločine nad Srbima u tom delu Pokrajine i za njim raspisale poternicu.

Optužen je da je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.

Posle zvaničnog raspuštanja i demilitarizacije OVK, početkom 2000, formiran je Kosovski zaštitni korpus, u kojem je Haradinaj bio zamenik komandanta Agima Čekua.

Sa te dužnosti se povukao 11. aprila te godine i najavio osnivanje stranke. Nova stranka pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova formirana je 29. aprila 2000. i Haradinaj je izabran za njenog predsednika.

Haški tribunal je protiv Haradinaja 4. marta 2005. podigao optužnicu, kojom ga po 37 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, na osnovu individualne krivične odgovornosti počinjene u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998. godine, kada je bio komandant tzv. operativne zone Dukađin (Metohija).

Haradinaj je po prijemu optužnice podneo ostavku na mesto kosovskog premijera i dobrovoljno se predao Tribunalu 9. marta 2005.

Haški sud je oslobodio Haradinaja optužbi za ratni zločin 2012. godine. Tada su Haradinaj i njegovi bivši pomoćnici Idriz Baljaj i Lahi Brahimaj pušteni na slobodu.

Monstruozni zločinac, lično ubio 47 civila

Zbog zločina nad nedužnim srpskim civilima u Metohijskom kraju u toku 1998. i 1999. godine Okružni sud u Peći koji je izmešten u Leskovac je protiv Haradinaja podneo zahtev za sprovođenje istrage i raspisao poternicu, ali je on tada ostao nedostupan srpskim istražnim organima.

Od 47 Haradinajevih žrtava prepoznato je 14, dok su ostale neidentifikovane sahranjene u masovnoj grobnici u selu Piskote kod Đakovice.

Zajedno sa braćom i saborcima, od aprila do septembra 1998. godine Haradinaj je, prema navodima upućenih u zločine na Kosovu i Metohiji, lično ubio 47 civila na području sela Glođane, inače njegovog rodnog mesta, zatim Rznić, Dašinovac, Gornji i Donji Ratis i oko Radonjičkog jezera, u opštini Dečani.

Upućeni navode da je područje oko Radonjičkog jezera najbolji primer stradanja srpskih civila. U jednoj od pomoćnih kuća u blizini jezera, zatvarani su a potom i teško zlostavljani svi kidnapovani.

Oteti civili su navodno najpre mučeni strujom sprovedenom kroz pojilice za stoku, a zatim ubijani i bacani u kanal. Zatrpavali su ih zemljom, ili su kanale prekrivali betonskim pločama. U jednom od tih stratišta pronađeno je telo Zdravka Radunovića iz Peći, koji je šest godina posle smrti sahranjen na groblju u Paraćinu.

Izvor: Pink.rs

HaradinajHagživotni putzločini
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva