TV Most

Ber­lin i Pa­riz vr­še pri­ti­sak na Be­o­grad da pri­hva­ti nji­hov plan, pa da na osno­vu to­ga što se Sr­bi­ja slo­ži­la, to ura­de dr­ža­ve EU ko­je ni­su pri­zna­le Ko­so­vo, oce­nju­je Dra­go­mir An­đel­ko­vić.

Ne­za­do­volj­na što pro­je­kat ne­za­vi­sno Ko­so­vo ni­ka­ko da po­ka­že re­zul­ta­te, upr­kos kr­še­nju me­đu­na­rod­nog jav­nog pra­va, jed­na evrop­ska dr­ža­va na sve na­či­ne po­ku­ša­va da obe­smi­sli pre­go­vo­re. Ta­ko su da­li po­dr­šku Al­bi­nu Kur­ti­ju da ime­nu­je Ne­na­da Ra­ši­ća za mi­ni­stra iako je nje­go­va iz­bor­na li­sta na pro­šlim iz­bo­ri­ma osvo­ji­la je­dan od­sto gla­so­va. Pred­sed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić na­veo je da su ovim pre­kr­še­ni Bri­sel­ski spo­ra­zum i nor­me me­đu­na­rod­nog jav­nog pra­va. 

„Pre­kr­ši­li su sve de­mo­krat­ske prin­ci­pe i nor­me po ko­ji­ma se bi­ra ne­ko ili se po­nu­di ne­ko­me ko je do­bio ve­li­ki broj gla­so­va, a ne ne­ko ko je do­bio je­dan od­sto gla­so­va. I baš ih bri­ga, jer je to u skla­du sa in­te­re­si­ma jed­ne evrop­ske si­le i in­te­re­si­ma ko­je tre­ba ne­ko da pro­ve­de, a pro­tiv Sr­ba”, is­ta­kao je Vu­čić.

Da bi obe­smi­slio sve što je do­sad do­go­vo­re­no, Za­pad je smi­slio ne­mač­ko-fran­cu­ski mo­del za re­ša­va­nje ko­sov­skog pro­ble­ma ko­ji Sr­bi­ja ni­je od­ba­ci­la, ali ko­ji ima seg­me­na­ta ko­ji ni­su za nas pri­hva­tlji­vi. Pa­ra­lel­no s ne­mač­ko-fran­cu­skim, po­sled­njih da­na ne­ke dr­ža­ve čla­ni­ce EU po­kre­nu­le su i dru­gu di­plo­mat­sku ini­ci­ja­ti­vu. Cilj je da se za­poč­ne po­stu­pak ažu­ri­ra­nja po­gla­vlja 35 u okvi­ru pre­go­vo­ra Sr­bi­je sa uni­jom. Ako bi se ta­ko ne­što do­go­di­lo, on­da bi se to mo­glo pro­tu­ma­či­ti kao je­dan vid pri­ti­ska, jer bi Be­o­grad bio sta­vljen pred svr­šen čin. Do to­ga, na sre­ću, ta­ko br­zo ne­će do­ći jer je s tim po­treb­no da se slo­ži svih 27 čla­ni­ca EU, što je ipak ma­lo ve­ro­vat­no. Po­sle­di­ce po Sr­bi­ju mo­gle bi bi­ti raz­li­či­te – ne­ki sma­tra­ju da bi to bio kraj Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, dok dru­gi ve­ru­ju da je vre­me za pro­me­ne jer se do­sta to­ga do­go­di­lo za po­sled­njih de­set go­di­na.

Po­gla­vlje 35 je do­ku­ment ko­ji pred­sta­vlja za­jed­nič­ku po­zi­ci­ju čla­ni­ca Evrop­ske uni­je, uklju­ču­ju­ći i one ko­je ni­su pri­zna­le ne­za­vi­snost Ko­so­va. Me­đu­tim, iz­me­ne je na­ja­vio šef di­plo­ma­ti­je EU 23. no­vem­bra, na­kon po­sti­za­nja do­go­vo­ra Be­o­gra­da i Pri­šti­ne o re­gi­star­skim ta­bli­ca­ma. „Po­zva­ću stra­ne u na­red­nim da­ni­ma da raz­go­va­ra­ju o sle­de­ćim ko­ra­ci­ma, da se pred­sta­ve re­zul­ta­ti sle­de­će spe­ci­jal­ne gru­pe za nor­ma­li­za­ci­ju s Ko­so­vom i sle­de­će ažu­ri­ra­nje po­gla­vlja 35 za Sr­bi­ju”, re­kao je Bo­relj.

Šta on­da zna­či to ažu­ri­ra­nje? Mo­glo bi, re­ci­mo, da pred­sta­vlja uklju­či­va­nje fran­cu­sko-ne­mač­kog pla­na ko­ji bi ti­me po­stao zva­nič­ni evrop­ski pred­log, što bi bio i for­mal­ni kraj va­že­nja Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma, ko­ji je omo­gu­ćio otva­ra­nje pri­stup­nih pre­go­vo­ra sa EU, ali je na­kon sko­ro de­set go­di­na ostao ne­is­pu­njen u svom ključ­nom de­lu – Pri­šti­na do da­nas ni­je for­mi­ra­la ZSO. Ipak, re­al­ni­je je da do pro­me­ne po­gla­vlja 35 do­đe tek uko­li­ko pret­hod­no to pri­hva­ti Sr­bi­ja, ta­ko što bi se sa­gla­si­la s ne­mač­ko-fran­cu­skim pla­nom. Zva­nič­no, Be­o­grad taj pred­log ni­je od­ba­cio, ali ga ni­je ni pri­hva­tio, uz ja­snu po­ru­ku da ne­će do­zvo­li­ti član­stvo tzv. Ko­so­va u UN i dru­gim me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Svo­je za­mer­ke je po­slao Bri­se­lu u ob­li­ku srp­skog non-pej­pe­ra.

Za to vre­me pre­mi­jer pri­vre­me­nih pri­štin­skih in­sti­tu­ci­ja Al­bin Kur­ti još jed­nom je po­tvr­dio da di­ja­log s Be­o­gra­dom ni­je me­đu nje­go­vim pri­o­ri­te­ti­ma. „Pred­log EU uz po­dr­šku Fran­cu­ske, Ne­mač­ke i SAD sma­tram do­brom osno­vom da o to­me raz­go­va­ra­mo, ali ni­je pri­hva­ćen ni­ti do­zvo­ljen. Ne svi­đa mi se sve ta­mo, ima mno­go to­ga o če­mu tre­ba da se raz­go­va­ra”, re­kao je Kur­ti.

A šta na sve to ka­že EU? Osim ble­dih i ne­u­be­dlji­vih zah­te­va Pri­šti­ni da is­pu­ni oba­ve­zu od pre de­set go­di­na, bri­sel­ske di­plo­ma­te kao da se na­da­ju da će Bri­sel­ski spo­ra­zum pre­kri­ti ru­zma­rin, sne­go­vi i šaš. Ume­sto da Pri­šti­nu na­te­ra­ju da ZSO for­mi­ra, Ne­mač­ka u vi­du svog spe­ci­jal­nog sa­vet­ni­ka Ma­nu­e­la Sa­ra­ci­na po­ku­ša­va da na ma­la vra­ta spo­ra­zum, ko­jem su i oni bi­li ga­rant, sta­ve po stra­ni, pa su pred­lo­ži­li no­vi do­ku­ment. Taj ne­mač­ko-fran­cu­ski plan, ba­rem ona­ko ka­ko se in­ter­pre­ti­ra u me­di­ji­ma, ima de­vet ta­ča­ka i na­pi­san je ten­den­ci­o­zno, jer fak­tič­ki po­la­zi od to­ga da je Ko­so­vo ne­za­vi­sna dr­ža­va.

Iz di­plo­mat­skih iz­vo­ra dr­ža­va EU mo­že se ču­ti da Ber­lin že­li da no­vi pred­log no­si ime Mi­ro­sla­va Laj­ča­ka, tj. „Laj­ča­kov pred­log”. Pri­zna­ju da su pre sve­ga ne­mač­ke di­plo­ma­te, uz po­moć fran­cu­skih ko­le­ga, pi­sa­le ovaj plan, ali da že­le da isti bu­de pred­sta­vljen kao evrop­ski pred­log, a ne pred­log sa­mo dve dr­ža­ve EU. Fran­cu­sko-ne­mač­ki plan za­pra­vo je sa­mo je­dan u ni­zu pred­lo­ga za re­ša­va­nje pi­ta­nja Ko­so­va, a nje­ga su u Be­o­grad i Pri­šti­nu do­ne­li sa­vet­ni­ci ne­mač­kog kan­ce­la­ra Ola­fa Šol­ca i fran­cu­skog pred­sed­ni­ka Ema­nu­e­la Ma­kro­na.

Pr­ve de­ta­lje o nje­mu ob­ja­vi­li su al­ban­ski me­di­ji, a o nje­mu je pr­vi go­vo­rio pred­sed­nik Vu­čić, ko­ji je 8. ok­to­bra iz­ja­vio da su Fran­cu­ska i Ne­mač­ka iz­ne­le pred­log da Sr­bi­ja do­pu­sti ula­zak KiM u me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je i or­ga­ni­za­ci­je, uklju­ču­ju­ći UN u za­me­nu za br­zo član­stvo Sr­bi­je u EU. Do­dao je da Sr­bi­ja ne bi bi­la „do­dat­no po­ni­ža­va­na i pri­mo­ra­va­na da for­mal­no pri­zna Ko­so­vo”, ali bi ne­re­a­go­va­njem da­la ti­hi sig­nal da je sa­gla­sna. Ka­ko je re­kao Vu­čić, to je za Sr­bi­ju ne­pri­hva­tlji­vo, ali je is­ta­kao da je neo­d­go­vor­no i neo­zbilj­no ba­ci­ti fran­cu­sko-ne­mač­ki pred­log kroz pro­zor.

Vu­čić je 18. ok­to­bra po­no­vio da je su­šti­na pred­lo­ga Ne­mač­ke i Fran­cu­ske da Sr­bi­ja ne blo­ki­ra učla­nje­nje Ko­so­va u sve me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je. Sr­bi­ja bi za to, ka­ko je re­kao, do­bi­la „br­zi ula­zak u EU i ve­ro­vat­no zna­čaj­ne eko­nom­ske ko­ri­sti”. Ne­što ka­sni­je se i Kur­ti ohra­brio da ka­že da po­sto­ji ovaj do­ku­ment, ali da ni­je u pot­pu­no­sti pri­hva­tljiv za ko­sov­ske Al­ban­ce. Pred­log je u su­šti­ni ne­pri­hva­tljiv jer se od Sr­bi­je tra­ži da od­u­sta­ne od su­ve­re­ni­te­ta na KiM u za­me­nu za na­vod­no br­ži pro­ces evrop­skih in­te­gra­ci­ja i mo­gu­ću eko­nom­sku po­moć. To prak­tič­no pred­vi­đa, ka­ko tu­ma­či pred­sed­nik Vu­čić, član­stvo Ko­so­va u UN bez pro­ti­vlje­nja Sr­bi­je, što je, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, ne­pri­hva­tlji­vo jer je u su­prot­no­sti s Usta­vom Sr­bi­je.

I mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić ta­ko­đe je is­ta­kao da ne­mač­ko-fran­cu­ski plan pod­ra­zu­me­va „po­zi­ci­ju da je ne­za­vi­snost Ko­so­va već go­to­va stvar”, ali da Sr­bi­ja to ne mo­že da pri­hva­ti. „Mi ho­će­mo da raz­go­va­ra­mo i sve vre­me po­ka­zu­je­mo da smo kon­struk­tiv­ni, ima­mo pred­lo­ge za kom­pro­mis, ali te do­go­vo­re ne mo­že­mo da pra­vi­mo od kro­va”, ka­zao je Da­čić.

A po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Dra­go­mir An­đel­ko­vić ka­že da je naj­va­žni­je da se po­štu­je Ustav Sr­bi­je i pod­se­ća da su dr­žav­ni funk­ci­o­ne­ri du­žni da bra­ne te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet Sr­bi­je i na me­đu­na­rod­nom te­re­nu. Za „Po­li­ti­ku” is­ti­če da bi sva­ki spo­ra­zum ko­ji bi pod­ra­zu­me­vao ula­zak Ko­so­va u me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je, po­go­to­vu krov­ne kao što su UN, pred­sta­vlja­lo naj­gru­blje kr­še­nje Usta­va. „Kom­pro­mis je mo­gao da bu­de Bri­sel­ski spo­ra­zum da je spro­ve­den na de­lu i re­ša­vao je ne­ka teh­nič­kih pi­ta­nja, omo­gu­ću­ju­ći da obe stra­ne na­sta­ve da ži­ve u svo­joj re­al­no­sti. Ali, sa­da vi­di­mo da se ide ka sta­tu­snim re­še­nji­ma i ka pri­hva­ta­nju to­ga da je Ko­so­vo dr­ža­va. To ne mo­že bi­ti kom­pro­mis i to ni­ko ne mo­že da pri­hva­ti. Ako jed­na stra­na tvr­di da je ne­za­vi­sna, a dru­ga da je to srp­ska po­kra­ji­na, on­da je kom­pro­mis ne­što iz­me­đu, a ne da se pri­hva­ta bi­lo ko­ja kraj­nost od te dve”, oce­nju­je An­đel­ko­vić.

I ume­sto da EU, ko­ja je pred­lo­ži­la Bri­sel­ski spo­ra­zum i bi­la ga­rant nje­go­vog spro­vo­đe­nja, omo­gu­ći da do­go­vor ugle­da sve­tlost da­na, oni ni­su uči­ni­li ni­šta da Pri­šti­na taj do­ku­ment spro­ve­de. Šta­vi­še, oti­šli su ko­rak da­lje i na­ja­vi­li da bi do­ku­ment ko­jim se de fak­to pri­zna­je ne­za­vi­snost Ko­so­va bio ugra­đen u di­ja­log, i to upra­vo od zva­nič­no sta­tu­sno ne­u­tral­ne EU. Pr­vo je Evrop­ska ko­mi­si­ja po­dr­ža­la ne­mač­ko-fran­cu­ski pred­log za re­še­nje ko­sov­skog pi­ta­nja, a pred­sed­ni­ca EK Ur­su­la fon der La­jen je na­ja­vi­la da će bi­ti in­te­gri­san u di­ja­log, što je po­dr­žao i Đu­zep Bo­relj, ko­ji je sa­op­štio da je fran­cu­sko-ne­mač­ki pred­log za­pra­vo pred­log EU, a da su ga ove dve ze­mlje „ve­o­ma po­dr­ža­le”.

A am­ba­sa­dor Ru­si­je Alek­san­dar Bo­can-Har­čen­ko op­tu­žio je Za­pad da „do­li­va ulje na va­tru” in­si­sti­ra­njem na fran­cu­sko-ne­mač­kom pred­lo­gu za re­ša­va­nje ko­sov­skog pi­ta­nja. Uka­zu­ju­ći na to da Đu­zep Bo­relj „ja­sno alu­di­ra” da je sa­da neo­p­hod­no usred­sre­di­ti se na fran­cu­sko-ne­mač­ki pred­log, Bo­can-Har­čen­ko je u sa­op­šte­nju ko­je pre­no­si ru­ska am­ba­sa­da oce­nio da „po svoj pri­li­ci, jav­ni stav pred­sed­ni­ka Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća o to­me za nje­ga (Bo­re­lja) ni­je va­žan”. Pod­se­tio je da je sa­gla­snost za po­sre­do­va­nje EU u di­ja­lo­gu da­la GS UN i is­ta­kao da se Bri­sel ni­je po­sa­ve­to­vao s dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma Svet­ske or­ga­ni­za­ci­je „da bi ta­ko ola­ko, za­po­ved­nič­ki, uvr­stio fran­cu­sko-ne­mač­ki plan u agen­du di­ja­lo­ga”.

In­te­gri­sa­nje ovog pred­lo­ga u di­ja­log pre sve­ga bi zna­či­lo da se po stra­ni sta­vlja Bri­sel­ski spo­ra­zum i da EU po­ku­ša­va da pre­sko­či svo­je oba­ve­ze. Na taj na­čin bi­smo ušli u pe­ri­od no­vih i još ve­ćih pri­ti­sa­ka i uslo­vlja­va­nja. An­đel­ko­vić pak ne ve­ru­je da će se to do­go­di­ti i ka­že da to za nje­ga ni­je re­al­no, a kao ar­gu­ment na­vo­di upra­vo to što pet dr­ža­va EU ne pri­zna­je Ko­so­vo. „Mi­slim da je to pre sve­ga pi­ta­nje ko­je EU mo­ra da raš­či­sti u svo­jim re­do­vi­ma, a u ovoj for­mi mi­slim da je to za sve čla­ni­ce EU ne­pri­hva­tlji­vo. Imam uti­sak da Ber­lin i Pa­riz vr­še pri­ti­sak na Be­o­grad da ga pri­hva­ti, pa da on­da na osno­vu to­ga što se Sr­bi­ja s tim slo­ži­la, to ura­de dr­ža­ve EU ko­je ni­su pri­zna­le ko­sov­sku ne­za­vi­snost. Da po­sto­ji mo­guć­nost da se to pro­tu­ri kao deo zva­nič­ne evrop­ske po­li­ti­ke, to bi već bi­lo dav­no uči­nje­no”, sma­tra An­đel­ko­vić.

Izvor: Politika