Nakon 5 meseci stanje stabilno, "targetirati" mere

:

:

TV Most

Foto: Tanjug

clock

Avgust 07, 2020   10:43

0

16

Nakon 5 meseci stanje stabilno, "targetirati" mere

Nakon pet meseci od prvog potvrđenog slučaja korona virusa u zemlji i posledica pandemije na organizaciju poslovanja i rad firmi, predstavnici tri privredne komore u Srbiji sa oko 500 kompanija članica, ocenjuju da se poslovanje stabilizovalo ali da su hitno potrebne nove "targetirane" mere, obzirom na neizvesnost poslovanja koju donosi zima i stanje privreda u Evropskoj uniji.

 

Vodeći ljudi Američke privredne komore u Srbiji, Francusko-srpske privredne komore i predstavništva konfederacije italijanske industrije - Konfindustrija Srbija, kažu da je nezahvalno prognozirati kako će izgledati kraj ove godine ili naredna, već da treba što pre digitalizovati poslovanje, podstaći izvoz proizvoda malih i srednjih preduzeća, ukinuti ili smanjiti brojne lokalne i državne takse...
Država je danas počela sa isplatom 60 odsto minimalca zaposlenima u preko 235.000 preduzeća dok će od septembra pomoć dobiti i novoosnovane firme. Reč je o novom paketu vrednom 66 milijardi dinara koji se nadovezuje na prethodni od 5,1 milijardu evra, što mimo ostalih mera, čini skor od 5,8 milijardi evra izdvajanja iz budžeta.
Nakon što je država izašla sa širokim paketom ekonomskih mera, koje u AmC h am-u ocenjuju kao pravovremene i dobre, sada je pomoć privredi potrebno precizno usmeriti u pojedine manje "niše" kroz precizne mere, kaže potpredsednica Američke privredne komore, Amalija Pavić.
"Širina paketa je odlična, i fokus na mala i srednja preduzeća, što je svuda u svetu fokus. Nešto što je Američka privredna komora u Srbiji u razgovorima sa nadležnima podcrtavala je da smo mi zapravo za targetiranije mere", kaže Pavić.
Važno je smanjiti administrativna opterećenja i preći na elektronsko poslovanje i u državnoj i u privrednoj administraciji, i raditi na proporcionalnoj naplati komunalnih taksi, poručuju iz ove Komore koja broji više od 200 američkih, međunarodnih i lokalnih kompanija koje zapošljavaju preko 95.000 građana Srbije.
Pavić smatra da su velike mere pomoći istrošene i da je sada vreme da se analizira tačno po oblastima, kome i na koji način, se još može pomoći.
Procene članica ove komore s početka epidemije su da će imati pad prihoda u proseku 25 posto, a postoje firme koje ne očekuju pad prometa uopšte, poput konsultantskih kuća i firmi iz IT sektora.
Hoteli u gradovima, s druge strane, trpe ogromnu štetu a predviđaju da će pad njihovog prometa biti samo ove godine 85 posto. "Međutim, hotelijeri smatraju da bi ta cifra mogla da bude i veća jer kraj godine ne znači i kraj pandemije", dodaje Pavić.
Članice ovog udruženja, njih 71 odsto, planira da zadrži isti broj zaposlenih s početka godine, međutim, svega 14 posto planira novo zapošljavanje do kraja 2020. iako je u svojim planovima za ovu godinu prvobitno 61 odsto njih želelo da zaposli nove radnike.
Nakon inicijalnog šoka u kome su se našla sva preduzeća u zemlji u martu, pet meseci kasnije, prave se bilansi stanja.
I dalje je rizično davati bilo kakve prognoze jer epidemiološka situacija nije predvidiva, saglasni su sagovornici Tanjuga. "Nada je bila da će se već od septembra krenuti sa normalnom proizvodnjom ali to se ispostavilo kao nemoguće", kaže direktorka Francusko-srpske privredne komore Sanja Ivanić.
U Srbiji, kao i pre početka epidemije, posluje oko 120 francuskih preduzeća koja zapošljavaju preko 11.000 ljudi. "Danas naša preduzeća još uvek relativno dobro stoje, u smislu da nije bilo masovnih otpuštanja radnika. Velika preduzeća imaju kapacitete da amortizuju šok i kod njih nismo primetili velike poteškoće, međutim, preduzeća koja su najugroženija su mala i srednja", objašnjava Ivanić.
Pre dve godine došlo je do primetnog povećanja interesovanja francuskih firmi za saradnju sa našim privrednicima. Kako bi se taj trend održao, ova Komora će od septembra organizovati B2B susrete čiji je cilj da se omogući pronalaženje privrednih partnera i zajednički nastup srpsko-francuskih "timova" na trećim tržištima.
Ivanić smatra da je jedno od rešenja za brži rast ekonomije, digitalizacija i podsticanje izvoza, ali i promena lanca snabdevanja. Potrebno je, kaže, ubediti strane firme da svoju proizvodnju premeste bliže Evropi sa, na primer, Dalekog Istoka, u Srbiju.
Poručuje takođe da treba pomoći lokalnim preduzećima, naročito malim i srednjim, da izvoze. Navodi primer Francuske investicione banke koja daje velike olakšice i podsticaje francuskim firmama koja žele da izađu na nova tržišta a gde pre nisu poslovala.
Ako se Evropska unija bude oporavljala brzo, oporavljaće se i srpska preduzeća istom brzinom, smatra ona.
S ovim stavom saglasna je Irena Brajović, direktorka Konfindustrije Srbije, udruženja italijanskih preduzeća koje broji 170 članica.
Kriza nije mimoišla nikoga, kaže, pa ni italijanski kapital u Srbiji. Važno je, smatra, nastaviti krupnim koracima napred, sagledavajući sve aktuelne probleme u privredi.
U prvim danima korona krize, italijanske firme zabaležile su pad izvoza i produktivnosti do 30 posto, a neke ranije najavljene investicije su odložene, ali ne i otkazane.
Od maja meseca, italijanska preduzeća u Srbiji, beleže ponovni rast. "U zavisnosti od sektora, beležimo čak i one kompanije koje su se vratile na normalne proizvodne procese i punu produktivnost", objašnjava Brajović.
Obzirom da pandemija, kako kaže, nije ni srpska ni italijanska, nego svetska, a da je globalno tržište u zastoju, brine je, kaže "crni ili sivi oblak - septembar mesec", pa veruje da bi se deo novca iz evropskog fonda za oporavak, koji je namenjen privredi EU, mogao preliti i na Srbiju jer su ipak, sve ekonomije sveta povezane.

Izvor: Tanjug

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva