:

:

TV Most

clock

Januar 03, 2020   22:49

0

24

Neizvesna sudbina pregovora Beograda i Prištine i u 2020. godini

Priština i dalje nema vladu jer nema dogovora lidera Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova. Konsultacije Aljbina Kurtija i Hašima Tačija zakazane su za 6. januar. Kurti kaže da će, ako formira vladu, odmah pokrenuti dijalog sa kosovskim Srbima, ali i nastaviti dijalog sa Beogradom – posle parlamentarnih izbora u Srbiji.

U kalendaru za 2019. ni u jedno polje neće biti upisan dijalog Beograda i Prištine. U godinu se ušlo i izašlo sa taksom na robu koja je usporila privredna kretanja, a gotovo paralisala politička. Doduše, susreta je bilo, samo ne onih u Briselu.

Jedino su međunarodne konferencije, samiti i evropski lideri za isti sto mogli da dovedu predstavnike dve strane.

"Dijalog je u krizi zbog nepotrebnih uslova i to nam onemogućava da dođemo do finalnog sporazuma", rekao je kosovski predsednik Hašim Tači na forumu u Bratislavi 7. juna 2019.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je odgovorio: "Vi kažete da je taksa uvedena zbog našeg agresivnog ponašanja, a mi smo samo radili naš posao. Naš posao je da se borimo protiv članstva u Interpolu, Unesku, zato što ne vidimo Kosovo kao nezavisnu državu."

Kosovo ni ovaj put nije moglo do Interpola, a od Uneska su sami odustali. Prethodna godina završena je sa 17 zemalja koje su povukle priznanje.

To je ljutilo Prištinu i one koji su na njenoj strani. Tako je pojedine naljutio i izbor Španca Žozepa Borelja za naslednika Federike Mogerini, jer se protivi nezavisnosti Kosova.

"Ukoliko uzmemo u obzir da je 2019. bila proglašavana godinom u kojoj će doći do sporazuma, jeste, na neki način, propuštena", rekao je Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.

Želja za napretkom nije bila dovoljna 


Napredak su želeli da ubeleže i Emanuel Makron i Angela Merkel pa su u Berlinu organizovali skup za lidere Zapadnog Balkana.

"Danas će biti otvorena diskusija, a ne donošenje odluka", rekla je tada Angela Merkel na skupu u Berlinu.

Odluku je probala da podstakne i Amerika. Najpre je u Beograd i Prištinu stigao Metju Palmer, kao izaslanik Stejt departmenta, onda je Trampova administracija poslala Ričarda Grenela, svog ambasadora iz Nemačke.

"Sada obe strane imaju pažnju Bele kuće, imaju fokus ne samo administracije već i predsednika i Bele kuće. To je veoma koristan instrument, koji neće zauvek postojati", rekao je Metju Palmer, specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan.

Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da SAD imaju preambiciozan plan u vezi sa Kosovom, koji takođe ne može uspeti.

"Oni bi želeli da se to završi što bržim učlanjenjem tzv. 'republike Kosovo' u UN. Treba imati u vidu da slede predsednički izbori u SAD, tako da sumnjam da će se oni podrobnije baviti kosovskom tematikom sve do sredine 2021", naveo je Proroković.

Do 2021. biće posla za Hag. Poziv Ramušu Haradinaju da tamo ode kao jedan od osumnjičenih za zločine OVK, promenio je na Kosovu sve.

"Ne ide premijer Kosova ispred suda i ne ide država Kosovo, nego ide Ramuš Haradinaj", rekao je Haradinaj prilikom podnošenja ostavke prošle godine.

Koja je sudbina kosovskog pitanja? 


Ostavka je bila uvod u izbore koji su promenili redosled snaga na kosovskoj političkoj sceni.

Na prvo mesto došlo je Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, na drugo Demokratski savez Kosova Ise Mustafe. Iako bez ratne prošlosti, danas u ratu oko podele postizbornog plena odnosno pozicija, pa tako Priština od oktobarskih izbora još nema vladu.

"Aljbin Kurti se neće zaletati da otopljava odnose sa Beogradom. Pokušaće da prvo uspostavi stabilnu vlast na Kosovu, a to mu je najlakše kroz davanje vrlo neodgovornih izjava po pitanju budućih odnosa Beograda i Prištine i po pitanju finalnog sporazuma", naveo je Stefan Surlić.

Dušan Proroković ocenjuje da će najverovatnija sudbina kosovskog pitanja u narednim godinama biti zamrznuti konflikt.

"Ne vidim želju niti Aljbina Kurtija, niti čak Ise Mustafe da se to objasni biračima", naveo je Proroković.

Aljbin Kurti uz nastavak dijaloga iz pregovora želi da izbaci dosadašnjeg pregovarača Hašima Tačija, a za stolom ne želi ni Aleksandra Vučića.

Predsednik Srbije nije optimista povodom nastavka razgovora, a uzrok ne vidi samo u neformiranju vlade u Prištini.

Izvor: RTS

dijalog BG-PRKosovoSrbija
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva