TV Most

Predsednik Privrede komore Srbije (PKS) Marko Čadež najavio je danas da ta institucija priprema nove ekonomske mere koje će predložiti Vladi Srbije, kako bi privrednicima pružili još jednu "dozu" pomoći u ublažavanju posledica epidemije virusa korona.

"Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća su dosadašnjim merama države uspela da se sačuvaju, međutim, te mere uskoro ističu, a PKS sada priprema nove mere koje će gledati da što pre predloži Vladi Srbije", rekao je Čadež na Šestoj međunarodnoj konferenciji "Svet posle korone" u okviru Beogradskog strateškog dijaloga.

On je rekao i da će nove mere biti dizajnirane tako da banke i privrednici nemaju problema kada ekonomske mere donete u aprilu isteknu.

"Moramo da idemo u susret novim merama, ne možemo da čekamo, jer privrednik sigurno neće pre da plati porez, a da ne plati detetu ručak", kazao je Čadež.

Prema njegovoj je oceni država brzo i efikasno reagovala u očuvanju privredne aktivnosti donošenjem ekonomskih mera, iako, kako kaže, u tom trenutku to nije bilo lako, jer su njoj prioritet bili ljudski životi, bolnice, respiratori...

"Naravno da je Vlada Srbije bila okrenuta tome da zaustavi epidemiju, jer ako to dugo traje i ako se ne zaustavi na vreme, onda nemate ni ekonomiju", primetio je Čadež i dodao da je PKS radila na tome da se očuva srž privredne aktivnosti.

Istakao je da su o tome mnogo diskutovali sa epidemilozima, te dodao da su epidemiološka situacija i privredna aktivnosti dva suprotna koncepta.

Virus korona, dodao je, doneo je mnogo neizvesnosti i novina, podsećajući da je prva bila uvođenje moratorijuma.

"To je bila novina za banke, a da ne pričam o drugim sektorima kao što su transport i koliko smo se trudili da održimo protok kamiona i roba kroz region i do Evropske unije, vozači su slati u karantin, gledali smo kako da donesemo uredbe da oni budu izuzeti od toga...", ispričao je Čadež kako je izgledao uticaj epidemije virusa korona na privredu.

Prema njegovim rečima, 2.000 kompanija iz proizvodnog sektora je u tom trenutku ili skroz zaustavilo proizvodnju ili smanjilo obim, a sada od tog broja dve trećine radi u punom kapacitetu.

U daljim državnim merama treba biti oprezan

U jeku krize izuzetno je bilo važno za privredu da država i javna preduzeća izmiruju svoje obaveze na vreme a to je sada još važnije, rekao je danas predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore (AMCHAM) u Srbiji Zoran Petrović na 6. Beogradskom dijalogu "Svet posle virusa korona“.

Na panelu "Ekonomija posle pandemije“ Petrović, koji je i predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, rekao je da su se mere podrške koje je Vlada Srbija donela poklopile u 90 procenata sa merama koje predlagao AMCHAM.

Dodaje je da su mere Narodne banke Srbije (NBS) bile na vreme donete što je za svaku pohvalu.

"NBS je zamrzla na strani aktive banaka oko dve milijarde evra, to su ogromne pare, a onda je ubrzo dala mere za dodavanje likvidnosti“, rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, kriza je pokazala da je dobro je da Srbija ima svoju valutu, dinar, jer onda može mnogo bolje da se reaguje.

"Kada imate evro, a štampa ga EU, pitanje šta možete da uradite“, rekao je Petrović.

Dodao je da je NBS imala tokom krize veliku ulogu da posredno obezbedi stabilno finansiranje države, jer su banke najveći učesnici na tržištu državnog duga.

"Banke su dobro premostile zastoj u otplati kredita, a bio je i veliki broj ozbiljnih firmi koje nisu htele moratorijum na otplatu kredita“, rekao je Petrović.

On je, međutim, dodao da za likvidnost firmi iz sektora malih i srednjih preduzeća lanac neplaćanja obaveza tek može da bude problem.

Govoreći o mogućim novim merama Petrović je rekao da treba učiniti sve da dobre i zdrave firme, koje su takve bile i pre pandemije, nastave dobro da rade, i dodao da će neke ipak i propasti jer to je kapitalizam.

"Što god trošimo više danas, i više se oslanjamo na državnu kasu, to treba da znamo svi da ćemo sutra da platimo više“, prokomentarisao je Petrović želje nekih kompanija za još državnih davanja.

"Mere podrške su bile jako dobre, ali negde moramo da se zaustavimo, treba biti oprezan“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Rajfajzen banka očekuje ove godine pad od 20-25 procenata i povratak na rezultate u 2021.

"Mnogo toga zavisi od razvoja zdravstvene situacije, lek za sve je vakcina, da bi se kao ljudi osećali mnogo konfornije i počeli da trošimo, a u ekonomiji je to bitno“, rekao je Petrović.

Podrške koje države u EU i svetu daju svojim ekonomijama on je ocenio kao dobru stvar za Srbiju koja bi mogla da računa da će deo ulaganja doći i u nju.

Posredni efekat on posebno vidi od velike podrške EU članicama jer u taj region, pre svega sa Nemačkom i Italijom, Srbija ostvaruje dve trećine svog izvoza.

"Što je dobro za njih, dobro je i za nas, naša sudbina za njih je vezana, i bez oporavka EU, ne možemo da računamo da će izvoz u neke druge zemlje da nas spasi“, rekao je Petrović.

On je rekao da ne očekuje drastična zatvaranja u svetskoj trgovina, ali da bi se moglo desiti da jednostavniji i strateški lanci proizvodnje budu promenjeni.

"Strateški lanci bi mogli biti tema za regionalnu saradnju Srbije, da možda zajedno budemo dobri kandidati za snabdevanje EU“, rekao je Petrović.

Iako oko 60 odsto članica AMĆAM-a ima teškoće u poslovanju, aprilska anketa pokazala je veći nivo optimizma nego martovska kada je u pitanju oporavak.

Kao sektore u kojima će oporavak trajati duže i koje treba posebno pomoći u Srbiji on je izdvojio turizam i saobraćaj.

Oporavak privrede za 12 meseci uz javne investicije na lokalu

Očekivanja privrednika, članova Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je da će se domaća ekonomija oporaviti od posledica pandemije korona virusa za 12 meseci.

Uslov da se ova očekivanja ispune je, prema oceni privrednika, nastavak državnih, ali i javnih investicija na lokalu, izjavila je danas direktorka za regulatornu reformu NALED-a Jelena Bojović.

Bojović je na međunarodnoj konferenciji "Svet posle korona virusa" u okviru inicijative "Beogradski strateški dijalog", na panelu posvećenom budućnosti ekonomija posle pandemije, napomenula da su javne investicije jako važne da bi došlo do toga da se prognoze o rastu domaće privrede ispune.

U nekoliko prethodnih istraživanja i analiza koja je radio NALED tokom prethodnih meseci pandemije i vanrednog stanja, pokazalo se da su preduzetnici, ali i mikro i mala preduzeća, najosetljiviji u trenutku dok traje pandemija.

Smatra da je važno da se pravi razlika kada je reč o osetljivosti određenih privrednih subjekata u odnosu na vreme koje protiče i to kada su anketirani.

Preduzetnici su prvi osetili krizu jer su bili najranjiviji u prvom periodu, pre svih zanatlije, obućari, frizeri, sektor nekretnina, ali i mala preduzeća do 10 zaposlenih, navela je Bojović.

"Oni su u anketama govorili da očekuju pad prihoda od marta do jula, do 60 posto", rekla je Bojović i navela da prema rezultatima istraživanja Naleda, preduzeća koja imaju do dvadeset zaposlenih, očekuju da vremenom ostanu i bez dela zaposlenih.

Prema istraživanju NALED-a, prosečno bi u tim preduzećima pad zaposlenosti mogao da bude 18 procenata, što je prema njenoj oceni pesimističan stav privrednika koji se pokazao u anketi.

"To deluje dosta pesimistično. Očekujemo da sada kada uradimo novu analizu ona pokaže nešto bolje rezultate", kaže Bojović.

S druge strane, kaže, odgovor privrede je bio da najveći udar očekuju 6 do 12 meseci nakon početka krize, što znači, kako je primetila, od septembra meseca.

Preduzeća koja imaju između 20 i 50 zaposlenih i posluju do tri godine su najranjivija i nisu se snašla na najbolji način, navela je ona rezultate ranije sprovedene ankete.

"Što je preduzeće starije, to je bilo i stabilnije, i imali su akumulirani kapital da mogu da isplate zarade za dva ili tri meseca čak", kaže Bojović.

Četiri osnovna predloga privrede, članica NALED-a, su bili da reakcija vlade na aktuelnu krizu bude što brža, da mere budu izdašne i "targetirane", odnosno sektorski usmerene koliko je to moguće i na kraju da mere budu administrativno lake i jednostavne za realizaciju, dodala je Bojović.

Prema njenoj oceni, tri od četiri mere su uglavnom pogodile zahteve privrede.

"Stav privrede je da su mere bile pravovremene i veoma izdašne", rekla je ona i navela da je država izdvojila za pomoć 11 posto svog BDP-a što je, kaže, skoro četiri puta više nego, na primer, u Hrvatskoj.

"S druge strane, mere nisu bile targetirane", kaže ona i objašnjava da je u vreme kada su mere donošene bilo važno za državu da proceni šta je važnije, da mere pomoći budu brze ili "targetirane".

Ipak, kako je rekla, smatra da je država napravila dobar balans u određivanju i primeni mera ekonomske pomoći i pohvalila nadležne za administrativne procedure koje su napravljene tako, kaže, da budu jednostavne i "na klik".

Sada, kaže, NALED očekuje da država ima i sektorski pristup a prvi korak ka tome bili su novi uslovi za kredite preko Fonda za razvoje koje je Vlada Srbije juče usvojila.

Reč je o dodatnoj podršci kroz povoljne kredite Fonda za razvoj sa produženim rokom otplate, dužim grejs periodom, koji su namenjeni za veću likvidnost i efikasnije poslovanje preduzeća u turizmu, ugostiteljstvu i putničkom saobraćaju.

Izvor: Танјуг

ČadežSvet posle virusa korona