TV Most

Izabrani su novi čelnici EU. U Evropi, ali i u Srbiji, možda se najviše govori o nasledniku Federike Mogerini – ministru spoljnih poslova Španije, zemlje koja ne priznaje nezavisnost Kosova. Šta za rešavanje kosovskog pitanja znači njegovo ime, a mogu li na evropski put Srbije da utiču ljudi koji će voditi Evropsku komisiju i Evropski savet?

Najviša radna mesta u kompaniji koja ima 33.000 službenika na korak su od popunjavanja. Predložena imena nisu ona koja su i promovisana, već su rezultat političkih kompromisa. A prvo mesto u EK prvi put u istoriji mogla bi da zauzme žena.

Nije baš da su sve odigrali tako da je sve bilo transparentno i kroz parlamentarnu proceduru i demokratsku formu, kako nas uče... Ali, svejedno, uveren sam da će na najbolji način voditi EU", rekao je predsednik Vučić na konferenciji za medije.

"Iako je ovo možda korak nazad u smislu ostvarenja prave demokratije i procesa na nivou EU, jeste pobeda za rodnu ravnopravnost", ukazuje Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

Ursula fon der Lajen, partijska drugarica Angele Merkel, vraća se u rodni grad Brisel. Zagovornica integrisane Evrope svojevremeno je izjavila da bi volela da njeni unuci žive u Sjedinjenim Evropskim Državama.

"Njihova posvećenost integrisanoj i ujedinjenoj Evropi može se iskoristiti ako Srbija bude imala proaktivan stav za podršku proširenju. Oni definitivno ne pripadaju Makronovoj struji, koja insistira na produbljenju pre proširenja te u tom smislu mi se možemo nadati da se podrška daljem procesu proširenja može očekivati", dodaje Lazarevićeva.

"Ono što je izneo predsednik Makron, to je poznat stav, nije iznenadio nikoga, ni nas, to šta Vlada Srbije radi, koji su ciljevi, ne menja se tu ništa", napominje predsednica Vlade Ana Brnabić.

Strani mediji u tešku kategoriju svrstavaju Žozepa Borelja, šefa diplomatije Španije – Katalonca koji se protivi otcepljenju Katalonije.

Politiko citira bivšeg visokog evropskog zvaničnika koji se pita da li je prilikom izbora kandidata neko čitao "spoljne poslove za početnike" i razumeo da Španija ne priznaje Kosovo.

"Mislim da su neki opšti okviri normalizacije već poznati, tako da neće biti značajnih odstupanja, bez obzira na to ko od strane EU bude moderirao. U svakom slučaju, značajno je da će neko ko dolazi iz jedne države koja nije priznala kosovsku nezavisnost biti taj koji će moći da utiče na dalji tok dijaloga", navodi profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović.

Kandidate srpski zvaničnici dobro poznaju – iz bilateralnih susreta u našoj zemlji ili u inostranstvu. Predsednik pojedine zove i prijateljima.

"To da li imate dobre lične odnose, to je važno ali neće to da opredeljuje našu politiku. Postavljanje Španca je za nas dobra vest, ali mi smo imali velike prijatelje u Tusku i Junkeru, nije ni Mogerinijeva bila protiv nas, ni za nas. Ne rešava se da li imate jednog čoveka ili dva čoveka na svojoj strani, to mora da se reši dogovorom Srba i Albanaca", ističe predsednik Srbije.

Ne da menja poziciju Belgije kad je reč o Kosovu, ali da razume poziciju Srbije, želeo je Šarl Mišel, koji dolazi na mesto predsednika Evropskog saveta. Aktuelni belgijski premijer svojevremeno je u Beograd donosio i rešenja za Kosovo. Javnosti ona nisu otkrivena.

Izvor: Танјуг