TV Most

Od ukupno 35.000 nestalih na prostoru bivše Jugoslavije, prema podacima Crvenog krsta i dalje se 10.179 osoba vodi kao nestalo. Trećina su Srbi. Najsloženije humanitarno pitanje u regionu nije imuno na politizaciju, saglasni su predstavnici udruženja i tela koja se bave nestalima. Iako postoji i bilateralna i regionalna saradnja, identifikacija je sve teža, zaključak je sa sednice skupštinskog Odbora za dijasporu.

Hiljade porodica koje više od dve decenije tragaju za najmilijima, zarobljene su u godini njihovog nestanka. U Hvatskoj se 1.998 osoba i dalje smatra nestalim, prema podacima koje priznaju obe strane. Gotovo polovina su Srbi.

"Porodice koje bojažljivo uđu u te neke sudske procese sa Hrvatskom nisu zaštićene, gube sporove, čak im se preti oduzimanjem imovine", kaže Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica nestalih "Suza".

Hrvatska, ukazuju udruženja, jedina u regionu ima registrovana, a i dalje neekshumirana grobna mesta. Deklarativno, nacionalnost žrtve ne pravi razliku.

"U praksi se srpske žrtve diskriminišu. Svaki dogovor, sastanak zvaničnika je neiskren ukoliko u Hrvatskoj ne žele ili nisu u stanju ekshumirati poznate grobnice", kaže Duško Čelić, predsednik Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih lica.

Prethodne godine identifikovano je 40 osoba. Da se pokrene novi talas, nedostaju novi dokazi. Ali javljaju se - novi problemi. 

"Da se ide ka novim pravilima, sve u duhu nečeg što nije dobro - novog zakona koji su usvojili u vezi sa nestalim licima. Verujem da ćemo imati ozbiljnih smetnji i blokada", kaže Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica.

Novi protokoli, kažu u Udruženjima, dele porodice čiji članovi žive u Hrvatskoj, od onih čije je prebivalište u Srbiji. 

"Pozovu porodice čiji članovi žive u Hrvatskoj, ne obaveštavajući Komisiju i onda jednostavno objave na sajtu Ministarstva branitelja - rešeno je danas 14 hrvatskih državljana. Onda se mi pitamo, da li oni to uzimaju srpske žrtve", rekla je Dragana Đukić. 

I u Sarajevu, identifikacija je sve teža. Od 5.526 nestalihosoba koje su porodice prijavile, 3.866 je identifikovano do 2008. Sledećih deset godina samo 387. Ključni razlog u Banjaluci vide u institutu za nestala lica BiH, isuviše složenog ustrojstva da bi fukcionisao. 

"Bošnjacima ne odgovara da se dođe do određenih lokacija gde se nalaze nestali Srbi jer ti dokazi - sudsko-medicinski nalazi su značajni materijalni dokazi u procesuiranju ratnih zločina", kaže Milorad Kojić, predsednik Republičkog centra za istraživanje rata u Banjaluci.

Na prostoru centralne Srbije otkrivena su 1.383 tela, od koji su 900 identifikovani kosovski Albanci. Na prostoru Kosova i Metohije i dalje se traga za 1.653 osobe.

Izvor: RTS