TV Most

Na današnji dan, pre 27 godina, hrvatska vojska je na području tadašnje Republike Srpske Krajine počela operaciju "Oluja". Ubijeno je ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000. Državni komemorativni skup posvećen sećanju na sve stradale i prognane Srbe povodom 27. godišnjice "Oluje", održava se u Novom Sadu, na Trgu slobode.

Skupu prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine Vladimir Orlić, premijerka Ana Brnabić, ministri, poslanici, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica RS Željka Cvijanović, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Parastos svim žrtvama služio je patrijarh srpski Porfirije.

Beseda patrijarha Porfirija: Pamtimo, ali naše pamćenje nije zlopamćenje

Patrijarh Porfirije je u besedi u Novom Sadu pozdravio braću i sestre iz Crne Gore, Hrvatske, sa svih strana koji su došli u srpsku Atinu.

"Pozdravljam vas u ime Božije, sve sabrane u ime svih arhijereja prisutnih, a najpre u ime vladike bačkog Irineja", rekao je patrijarh Porfirije.

"Svi mi ovde sabrani delimo istu, veoma sličnu istoriju. Porodica vladike bačkog Irineja je iz Dalmacije odakle su mnogi stigli u Srbiju, njegova porodica je došla vozom bez voznog reda. I moja porodica se na sličan način obrela u ovoj gostoljubivoj srpskoj pokrajini", kazao je Porfirije.

Istakao je da i mnoge druge vladike imaju sličnu, ličnu i porodičnu istoriju.

Zbog toga se suštinski i dobro razumemo, zbog toga se okupljamo svake godine, u ime Oca i Sina i Svetog duha, da bismo prizivajući ime Božje molili da upokoji sugrađane, sve koji su nevine avgustovske žertve 1995. godine, naveo je patrijarh.

Sabrali smo se da se molitveno setimo nasilnog egzodusa našeg naroda sa Banije, Korduna, Like, iz Dalmacije, Slavonije, rekao je patrijarh Porfirije.

Sve su to kamičci u mozaiku stradanja, zajedno sa Jadovnom, Jastrebarskim, zajedno sa Jasenovcem. Sa nama su prežileli svedoci stradanja.

Pamtimn, ali naše pamćenje nije zlopamćenje, pamtino njihova svedočenja da ne bi neko mogao da kaže to se nije desilo, rekao je Porfirije.

Stotinu puta ću da ponovim da ne zlopamtimo, jer bi gnev i bes satrli nas same, obesnažilo bi potencijal u nama. Moramo gledati u lice Božije, u najnevinijeg koji je razapet na krstu, istakao je patrijarh.

"Imaćemo potrebu da se molimo za sve koji pate i stradaju. Otuda je ljudski nerazumno i nepravedno kada neko nalazi razlog da onemogući bilo koga, prosjaka ili cara, običnog građanina ili funkcionera, ma kog zvanja bio, da se na mestu Vukašinovog stradanja susretne sa sobom i Bogom i da smireno upali voštanicu", poručio je patrijarh. 

U prisustvu državnog vrha Srbije i rukovodstva Republike Srpske, intonirane su himne RS i Srbije - "Moja republika" i "Bože pravde".

Okupljeni su minutom ćutanja odali poštu svim stradalima u operaciji "Oluja".

Sanja Vulić iz izbegličke kolone: Tuga i bol za ognjištem i danas prisutni

Sanja Vulić, koja je sa dvanaest godina bila u izbegličkoj koloni, obratila se okupljenima i rekla da su u ovom tužnom danu njena osećanja pomešana.

"Tuga i bol za ognjištem, rodnim krajem, rodom i dan danas su prisutni. Danas ovde, međutim, osećam i veliku čast i pre svega zahvalnost, prema gospodinu Vučiću, svim zvaničnicima i vama narode. Hvala vam svima što ste došli na ovo mesto večeras, što ne dozvoljavate da egzodus i progon 1995. godine padne u zaborava", rekla je Vulićeva.

Ističe da njena najranija sećanja dosežu do počeka 90-ih godina, kada sa uspostavom nove policijske stanice počinje i malteretiranje srpskog stanovništva, tada većinskog, u mestu Dvor na Uni u Hrvatskoj gde je i rođena.

"Svi lepi događaji, radosni zvuci iz detinjstva potisnuti su. Izbrisani su fijucima metaka, oštrim zvukom razbijenih stakala...", priča Vulićeva.

Navodi da ih je otac na kratko, 1991. godine sklonio u šumu, te da ih je ubrzo izvukao iz šume i poslao put Kačareva u Srbiju.

"Borba razuma i osećanja mojih roditelja tada, trajala je skoro tri meseca. Doneli su odluku da se vratimo, da mirno se borimo za opstanak naše loze, na našem ognjištu. Nismo nikome ništa nažao učinili. Dolaskom, dočekuje nas isto što smo i ostavili: svakodnevni zvuk topova, haubica, gorelo je nebo...", kaže Vulićeva.

Dodaje da 4. avgusta 1995. godine otac telefonom obaveštava majku da ima sat vremena da spakuje stvari i ode. "U strahu je sve izgledalo moguće. Sedamo u auto i krećemo put Banjaluke. Tog momenta kada smo stigli u Banjaluku, ništa ne znamo ni u ocu, ni o baki, prabaki, dedi. Znamo samo da su krenuli u koloni, zajedno sa svim ostalim srpskim narodom", navodi Vulićeva.

Ističe da je da je najteži trenutak, koji je proživela, bio kada su tri dana zaredom išli do raskrsnice u Banjaluci, kojom prolazi nepregledana kolona traktora, auto, motokultivatora, pokušavajući da pronađu njihove očeve.

"To nam polazi za rukom tek četvrti dana, kada u Banjaluku stiže i naš otac. Vreme za pozdravljanje i grljenje nemamo. Ukrcava nas u stari, gradski autobus krećemo put Srbije. On ostaje i nastavlja traktorom iza nas. Tih 15, 16 sati putovanja, probijajući se kroz kolone vozila, traktora, gledamo strahote u kojoj starci umiru, najrođeniji plaču, sahranjuju ih pored puta bez obeležja", navodi Vulićeva.

Ističe da je prošlo 27 godina i da ih je, u međuvremenu Srbija prihvatila, kao i da iako nije rođena u Srbiji, smatra je svojom državom, a Novi Sad svojim gradom.

Dodik: Samo okupljeni i jedinstveni možemo da očuvamo sećanje i pamćenje

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da "deveti put ovde kažemo da nam se neće ponoviti, ali nam se ipak ponovilo".

"Ponovilo se isto ono što je bilo u Drugom svetskom ratu. Srbi su prognani. Tačno je, Oluja je pogrom, ona je zločin, ona je genocid, ona je etničko čišćenje, ona je kontinuitet onoga što smo mogli da gledamo iz Drugog svetskog rata. Konačno rešenje za Srbe, kako to kaže Tuđman, da nestanu, da se nikad ne oporave, ali eto, nismo nestali. Srbi iz Krajine, polako ovde u Srbiji i u Republici Srpskoj gde ih ima 56.000, polako se oporavljamo, svesni, uvereni, da samo okupljeni i jedinstveni možemo da očuvamo i sećanje i pamćenje, da samo na taj način možemo da živimo. Da se uzdignemo i da kažemo da smo jedinstven narod, da nismo ni bosanski ni hrvatski Srbi, nego da smo Srbi", rekao je Dodik.

Poručio je da je njegova zemlja Srbija i da je njegova zemlja Republika Srpska.

"Ja nemam drugi identitet i nemam kud da se okrećem i kud da idem. Jedino gde želim da budem jeste Republika Srpska i jeste Srbija. I jednog dana, kao rezultat svih naših stradanja, jauka, gubitaka koje smo imali, moraće da dođe to srpsko, naše, državno i nacionalno jedinstvo i da naše dve države, Republiku Srpsku i Srbiju vidimo jedinstvene u nastojanju da odbrane naš identitet i sve ono što mi jesmo kao narod", naveo je Dodik.

Poručio je da "ne smemo više dozvoliti da nama upravljaju" i da "moramo da se okupimo oko naših vrednosti i oko državnog rukovodstva Srbije i Republike Srpske".

"Moramo da se okupimo oko našeg nastojanja da odbranimo i da se zahvalimo i da znamo da jedino neće biti više naših kolona, ako nas bude i zato branila nas Srbija, a Srbija može da brani samo ako je jaka i zato Srbija mora da bude voljena, da bude podržana. Ona ne sme da ima treće, pete kolone, ona mora da bude u jednoj koloni postrojena srpskom narodu, da garantuje slobodu. Ne drugima da uzima, ali ne tako da budemo naivni kao što su bili naši tamo krajem Prvoga rata, kada su uvereni da donose slobodu širom bivše Jugoslavije, verovali da će dobiti simpatije, a na kraju tog veka, proterani smo, pobijeni. Nas su pobili Hrvati u Drugom svetskom ratu, pobili su nas u ovom građanskom ratu", poručio je Milorad Dodik.

Dodao je da "moramo da govorimo tačno i ne možemo da govorimo ništa drukčije".

"Odnos prema Srbima koji su živeli u Hrvatskoj, nastavio se jednako sramno svih ovih godina do danas, jer hrvatska država nikada nije vratila imovinu, stanove i sve ono što su trebali da vrate Srbima širom gradova u kojima su živeli u Hrvatskoj. To im je pomogla i Evropska unija, koja je nama u BiH i ja mislim da je to u redu, kroz razna zakonodavstva naterala da vratimo stanove koji su bili društveni, kao da su bili privatni, privatnim nosiocima stanarskog prava. Samo to nije važilo u Hrvatskoj. To je bila otimačina koja traje danas", rekao je Dodik.

Dodao je da je život Srba u Hrvatskoj težak.

"Mi moramo da naučimo neke stvari kroz istoriju. Srbi nikada nisu mogli da žive drukčije nego sa slobodom. Sloboda je ključna reč naših života. Sloboda koje nema ako nemate države. Svagde tamo gde smo u drugoj državi nema slobode za nas. To najbolje vidimo mi u Federaciji BiH gde nastoje, ne samo da legalizuju to što je 150.000 Srba nestalo iz Sarajeva, hoće da nas da nam kažu da su neki otišli dobrovoljno, da im ništa nije falilo. Bili su izbačeni, pobijeni, jednako kao i na mnogim drugim mestima. Srbi su ostavljali gradove, izgrađene iza sebe. Milijarde su uložili u Sarajevo, milijarde su uložili na druga mesta. Knin je bio čisto srpski grad. Te veličine od 50.000 Srba koliko je živelo, nema nigde mesta na prostoru bivše Jugoslavije da su Srbi tako nešto učinili, da su Srbi organizovali logore. Žele da kažu da jesmo, ali nismo", rekao je Dodik.

Naveo je da "matrica koja je davno postavljena nama kao da nikako ne prestaje".

"Zato moramo da ostanemo dovoljno svesni činjenice i konteksta u kojem živimo. Ima nekih među nama koji misle da samo eto treba da popustimo, da kažemo 'možda će se neko smilovati'. Srbi ne smeju nikada više da traže milostinju. Pobijeni smo, nestali smo, zato što je to bila državna politika Franje Tuđmana da Srbe treba tako udariti da se više nikada ne oporave i da nestanu", naglasio je Dodik.

Dodao je da su "nestali Srbi iz Krajine", ali da su "u svom srcu zaključali svoj zavičaj".

"Nosili ga i dan danas, evo i ovde i svuda gde sretnem te ljude i mnoge druge, oni žive svoj zavičaj i zato je ona naša, krajiška, koja govori da nema raja bez rodnog kraja, tako istinita i tako sastavni deo svih nas", istakao je Dodik i napomenuo da voli Srbiju i da ga niko ne može sprečiti da to naglas govori.

Poručio je da je biran u ime naroda da brani "naš identitet i našu snagu".

"Čineći to, bez obzira na sankcije, bez obzira na pretnje i sve dotle dok moj narod bude to hteo. Srbija je danas zavet naše slobode. Odluka i ono što smo mogli da čujemo od predsednika Vučića toliko puta da se više neće dozvoliti nova 'Oluja' i novi pogrom Srba odakle god, mogli smo možda nešto i da vidimo i da ja nešto naslućujem ovih dana da su počeli danas ozbiljno shvataju, pa su svoju prvobitnu odluku da Srbima na Kosovu nametnu bezakonje promenili", naveo je Dodik.

Dodao je da "moramo biti jedinstveni i da moramo pripadati našem nacionalnom biću".

"Neka živi Srbija, Republika Srpska. Neka žive Srbi gde god se nalaze", rekao je Dodik na kraju svog obraćanja u Novom Sadu.

Izvor: RTS

Olujakomemorativni skupNovi SadPorfirijeMilorad DodikSanja Vulić