TV Most

Amerika nije digla ruke od toga da do kraja isprati politički rasplet kosovskog čvora, bez obzira na to što je u prvi plan stavila ekonomiju i što je prošle nedelje u Vašingtonu obrazloženo da je tačka 10 sporazuma između Beograda i Prištine, koja je nalagala međusobno priznavanje, izuzeta "jer će se o njoj govoriti u Briselu".

Zapravo, i onaj deo procesa koji se odvija uz posredništvo Evropske unije, SAD i dalje pomno nadziru kao i dosad, a što se moglo videti i po tome što se uoči razgovora delegacija Beograda i Prištine u sedištu EU, proteklog vikenda u Briselu obreo i Metju Palmer, specijalni izaslanik američkog Stejt departmenta za Balkan.

Politički analitičar Obrad Kesić kaže, za "Novosti", da će dalja pozicija Vašingtona po pitanju političkog rešenja kosovskog pitanja zavisiti od ishoda američkih izbora:

- Ukoliko na vlasti ostane Tramp, i dalje će važiti princip da rešenje ne treba da se nameće i da je prihvatljivo ono što se dve strane dogovore, bilo da je to razgraničenje ili neka druga opcija. U slučaju da pobedi Bajden, Stejt deparment će biti mnogo agresivniji.

Iako deluje da je Amerika ostavila Evropi da sama rešava paket političkih pitanja, koji je i najteži u odnosima Beograda i Prištine, naš nekadašnji šef misije pri Savetu Evrope Zoran Milivojević, kaže nam da je očekivano to što se Vašington u ovom momentu zadržao u sferi ekonomije. Trampu je, kako kaže, bio potreban uspeh uoči predsedničkih izbora u SAD, a on je mogao da se postigne samo na tom polju.

- Šta će biti posle njihovih izbora, videćemo. Ako u Belu kuću uđe Bajden, on će se pridržavati evropskih stavova, a ako se zadrži Trampova administracija, ona će i dalje gledati da bude pragmatična. Ta pragmatičnost je podrazumevala da je njima prihvatljivo i razgraničenje, ako se oko toga sporazumeju dve strane i ako to ne dovodi u pitanje bezbednost regiona - kaže Milivojević.

Kao problem, on ističe to što mi ne znamo šta je stav EU, kako ona zamišlja pravno-obavezujući sporazum i šta je njena politička ponuda:

- Jasno je da Nemačka nije za promenu granica, a zahtev da Srbija prizna Kosovo ne može da se isporuči, sve dok pet članica EU ne priznaje njihovu "državnost", bez obzira na to koliku moć Berlin ima unutar EU. Stav Berlina nije pravno obavezujući za celu EU. A, ako je jedina ponuda Beogradu iz EU - članstvo u njenim redovima, i to uslovno, a od Srbije se očekuje da prizna "Kosovo", ta ponuda neće biti dovoljna.

Ne možete ne priznati Uniju

- U slučaju Kosova nije ispunjeno sve kako bi se njihov eventualni zahtev za kandidaturu za članstvo u EU ozbiljno razmotrio u Briselu. Svako može da radi šta hoće, ali kandidatura se podnosi samo ako se ispunjavaju određeni kriterijumi, a jedan od njih je da ste priznati kao država od strane svih zemalja članica. Bez toga ne možete započeti realan proces - ukazao je juče portparol EU Peter Stano.

Patrijarh Irinej: Za nas je jedini dogovor Kosovo kao deo Srbije

Jedini dogovor koji SPC prihvata jeste onaj u kojem je Kosovo u sastavu Srbije. To je apsolutno stav Crkve i tu se ništa nije promenilo. Još ćemo da vidimo u kom pravcu idu pregovori između srpske i albanske strane, još se upoznajemo sa materijom.

To je juče poručio patrijarh Irinej, komentarišući pregovore koje su u Vašingtonu i Briselu vodile delegacije Beograda i Prištine. On je za portal Nova.rs rekao da će se SPC uključiti u pregovore oko Kosova, ukoliko usledi poziv:

- Ako nas neko pozove i da nam priliku, mi ćemo se uključiti u razgovore o Kosovu. U suprotnom ćemo svakako pratiti kako se odvija proces pregovora.

Prema rečima prvojerarha, predstavnici SPC čekaju da čuju kako glasi izvorni dogovor, te on lično, kao i Crkva, podržavaju ideju da se normalizuju odnosi između Albanaca i Srba.

- To bi bilo normalno. Neophodno je uspostaviti dobar odnos između ta dva naroda.

Poslednji izveštaj iz maja 2019.

Kada se okonča konstituisanje Skupštine Srbije, što se očekuje u narednih desetak dana, uslediće i posebna sednica parlamenta posvećena dijalogu Beograda i Prištine, na kojoj će se obratiti i predsednik države Aleksandar Vučić. Poslednji put poslanici su o pitanju KiM raspravljali prošlog maja, kada je izglasan Izveštaj koji je predstavio Vučić.

Izvor: Novosti