TV Most

U Narodnoj biblioteci Srbije danas je obeležen Dan sećanja na stradanje nacionalne biblioteke tokom nacističkog bombardovanja 6. aprila 1941. godine, a svečanosti su prisustvovali prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković, koji je prethodno položio sveće na Kosančićevom vencu gde se do 6. aprila 1941. nalazila biblioteka, rekao je da je istorija Narodne biblioteke Srbije veliki tragični roman.

"Od osnivanja, Biblioteka je obogaćivala svoj fond trudom i poklonima najznačajnijih srpskih intelektualaca, pametnim kupovinama njenih čelnika, da bi u svakoj krizi to duhovno imanje dolazilo na sam rub Tartara, a u Drgom svetskom ratu bilo sasvim uništeno", kazao je Blašković.

On je podsetio da su posle austrougarskog ultimatuma Srbiji 1914, kada je bilo očigledno da je rat neizbežan, krenula dva vagona najvažnijih knjiga i dokumenata iz Narodne biblioteke, u konvoju sa arhivom i trezorom, zajedno s državnim vrhom, u unutrašnjost Srbije.

"U početnoj konfuziji koju je izazvao Veliki rat, u tom jedva razaznavljivom košmaru, upravo ta dva pomenuta vagona misteriozno su nestala iz železničke kompozicije, negde kod Niša, Kragujevca ili Kruševca, a sanduci s knjigama starostavnim ostali zakopani negde u rodnoj zemlji ili zapaljeni, pa spaseni odlukom austrijskog oficira koji je, navodno, poklonio originalni primerak Dušanovog zakonika vojniku što je oprljeni artefakt spasao iz vatre, prebacujući ga iz šake u šaku i duvajući u nagorele listove, kao da knjigu oživljava veštačkim disanjem", rekao je Blašković.

On je dodao da "ima tušta i tma sličnih priča, legendi i pretpostavki", ali malo opipljivih stvari koje bi, suvim i preciznim jezikom činjenica, mogle posvedočiti o sudbini najstarijih srpskih rukopisa.

Tokom tridesetih godina prošlog veka, neki od tih medijavelističkih dokumenata počinju da se pojavljuju na raznim aukcijama, od "zalutale Nemačke do mitskog Dablina", a promišljenom politikom, većina izgubljenih rukopisa ponovo dolazi u posed biblioteke, da bi bile uništene u aprilskom bombardovanju 1941. godine.

Blašković je rekao da je 2018. fond Narodne biblioteke uvećan za oko 135.000 jedinica građe, uz 25.000 primeraka elektronskih publikacija.

Svečanost je održana u Glavnom holu Narodne biblioteke Srbije gde je postavljena izložba "Grafike Alberta Đakometija" autora Velibora Prelića.

Grafike, koje javnost prvi put ima priliku da vidi, pronađene su u Legatu slikarke Ljubice Cuce Sokić, koja je do Đakometijevih dela došla u Parizu.

Dačić: Istorija nas uči

Istorija Narodne biblioteke Srbije, njena stradanja i posebno periodi mira, uče nas da pažljivo negujemo naše kulturno nasleđe, da budemo brižni čuvari našeg jezika, kulture i tradicije, svega onoga što predstavlja identitet našeg naroda, poručio je Dačić.

Dačić je u obraćanju povodom Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije tokom bombardovanja 1941., podsetio je da je tog 6. aprila započeta uništenjem našeg viševekovnog pamćenja, uništenjem Narodne biblioteke Srbije u centru Beograda.

Narodna biblioteka Srbije je naša najstarija ustanova kulture, osnovana 1832. godine. Od osnivanja do konačnog useljenja u namenski građeno zdanje na Vračarskom platou, Narodna biblioteka Srbije preseljavana je nekoliko puta, ne samo na više lokacija u prestonici, već i van nje.

"Može se slobodno reći da je fond predratne Narodne biblioteke Srbije bio svedok dinamične i turbulentne istorije ovih prostora, preplitanja raznih tradicija i kultura, jezika i religija", rekao je Dačić.

Istakao je da je opšte poznat istorijski podatak da je nacistička avijacija 6. aprila 1941. godine bombardovala Beograd, a da su zapaljive bombe pale i na dom srpske pismenosti nanoseći neprocenjivu štetu literarnom i arhivističkom blagu srpskog naroda.

"Najvrednija riznica kulturne baštine ovog dela Evrope, planski bombardovana, sravnjena je sa zemljom", istakao je Dačić, koji je i ministar inostranih poslova.

Krajnje nehumanim činom uništen je, kazao je, ceo nacionalni fond, izgorelo je mnogo retkih knjiga. Uništeni su brojni srednjovekovni i orijentalni rukopisi. Stradala je kompletna kartografska i grafička zbirka, novine, časopisi, kao i lične biblioteke neprocenjive vrednosti Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića i Janka Šafarika.

U biblioteci je, dodao je, čuvana građa ne samo srpskog porekla već i ona koja je poticala sa teritorije čitave Evrope i koja je obuhvatala hronološko razdoblje od gotovo hiljadu godina.

"Istoričari i stručnjaci za zaštitu kulturne baštine, slažu se u oceni da je plansko uništenje Narodne biblioteke Srbije od strane nacista jedan od najvećih pojedinačnih zločina učinjenih nad kulturnom baštinom u čitavom periodu Drugog svetskog rata na teritoriji Evrope", naveo je Dačić i dodao da jedna zemlja i jedan narod u jednom danu su izgubili neprocenjivo kulturno blago, sakupljano i čuvano vekovima.

"Nestalo je pamćenje naroda sabranog u knjigama", zaključio je šef srpske diplomatije.

Izvor: Танјуг