TV Most

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu odbilo do sada sve žalbene osnove Radovana Karadžića, prenosi RTS na svom sajtu i javlja da je u toku čitanje sažetka drugostepene presude.

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu (naslednik Haškog tribunala) počelo je u 14 sati čitanje drugostepene presude prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, a prenos za medije počeće sa 30 minuta odglaganja iz "operativnih razloga".

Presudu čita predsednik Žalbenog veća portugalski sudija Ivo Nelson de Kaires Batista Rosa.

Ostali članovi veća koji su učestvovali u donošenju ove odluke su sudije Vilijam Sekule iz Tanzanije, Vang Joensen iz Danske, Hoze Solaes iz Španije i Grasijela Santana iz Urugvaja.

Karadžića je u martu 2016. godine sudsko veće Haškog tribunala osudilo na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini 1992-1995. godine.

Žalbeno veće Mehanizma sada može tu presudu da potvrdi ili da je preinači u vidu smanjenja kazne ili povećenja na kaznu doživotnog zatvora.

Prvostepenom presudom, Karadžić je oslobođen po jednoj tački optužnice - za genocid nad nesrpskim stanovništvom u sedam opština u BiH, ali osuđen je za ostalih 10 tačaka, među kojima je i za genocid u Srebrenici.

Sudsko veće nije utvrdilo da je na teritorijama opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ počinjen genocid, ali jeste utvrdilo da su počinjeni drugi ratni zločini u tim opštinama od 1992. do 1995, koji su bili koordinirani iz vrha Republike Srpske.

Takođe, prema prvostepenoj presudi, Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva u pomenutim opštinama.

Sudsko veće je takođe utvrdilo da Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za ubistvo, protivpravni napad na civilno stanovništvo i širenje terora tokom opsade Sarajeva u periodu od maja 1992. do oktobra 1995. godine, kao i za uzimanje talaca kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Karadžić je nakon višegodišnjeg skrivanja, uhapšen u Beogradu 21. jula, a devet dana kasnije izručen je Hagu i smešten u pritvorsku jedinicu Tribunala u Ševeningenu iz koje nikada nije pušten na privremenu slobodu.

Dok je za njim bila na snazi poternica Haškog tribunala, on se u Srbiji krio pod identitetom doktora alternativne medicine Dragana Dabića.

Suđenje mu je počelo u oktobru 2009. godine, a okončano je prvostepenom presudom u martu 2016.

Na tu odluku žalio je i Karadžić sa svojim pravnim timom, kao i tužilaštvo Haškog tribunala.

Karadžić se pred sudom formalno branio sam uz pomoć stručnjaka iz svog pravnog tima.

Izvor: RTS