TV Most

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnjih poslova Srbije Nemanja Starović kazao je da su skoro sve balkanske zemlje, osim Hrvatske, na Samitu evropske političke zajednice u Pragu pokazale jedinstvo i istakao da su neke zatražile da Srbija bude izuzeta iz paketa sankcija za uvoz ruske nafte.  

"Balkan je pokazao visok stepen solidarnosti i moramo biti zahvalni predsedniku Bugarske Rumenu Radevu, premijerima Grčke i Albanije Kirijakosu Micotakisu i Ediju Rami, kao i premijeru Mađarske Viktoru Orbanu, koji su se založili za to da Srbija bude izuzeta iz paketa sankcija i da joj se omogući ona derogacija koja se omogućava brojnim drugim državama članicama EU", rekao je Starović za T a n j u g.

Starović je ocenio da je zahtev Hrvatske da se Srbiji uvedu sankcije na uvoz ruske nafte "brutalni pokušaj Republike Hrvatske da nanese štetu Srbiji, svim njenim građanima i privredi".

Kazao je da je čitava evropska javnost mogla da vidi ponašanje Hrvatske u ovom slučaju i dodao da čak 70 odsto prihoda jadranskog naftovoda koji vode od Luke Omiš do Rafinerije u Pančevu zavisi od sredstva koje Hrvatskoj uplaćuje Srbija, odnosno tranzitnih taksi koje plaća.

"Oni su spremni i toga čak da se odreknu kako bi naneli štetu Srbiji. To govori da, ma koliko oni želeli, u političkom smislu, da iskorače sa Balkanskog poluostrva pokazali su svoj mentalitet i kontinuitet politike koja se svodi na onu narodnu poslovicu 'da komšiji crkne krava, makar meni crkle i dve", ocenio je Starović.

On je dodao da su, sa druge strane, sve druge zemlje Zapadnog Balkana pokazale najbolje lice.

Ocenio je da je Samit evropske političke zajednice u Pragu bio prilika da čuje glas Srbije i istakao da je obraćanje predsednika Aleksandra Vučića bilo zapaženo.

Kazao je da su, pored zvaničnog, važni i bilateralni susreti koje je predsednik imao sa nemačkim kancelarom Olafom Šholcom, francuskim predsednikom Emanulom Makronom, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon den Lajin, kao i sa predsednikom Češke Milošom Zemanom.

Govoreći o pritiscima na Srbiju, Starović je kazao da su oni konstantni i da je jasna želja EU da se sve države kandidati u potpunosti usklade sa politikom EU, odnosno "u konkretnom slučaju da pristupe režimu sankcija prema Ruskoj Federaciji".

On je ocenio da je predsednik Srbije na jasan, dosledan i čvrst način branio vitalne nacionalne interese Srbije.

"U svakoj prilici, predsednik je pojasnio koji su to razlozi zbog kojih Srbija nije u mogućnosti da se priključi režimu sankcija prema Ruskoj Federaciji uz to da je stav Srbije prema ratu u Ukrajini zasnovan na univerzalnim principima i vrednostima koje delimo sa ostatkom evropskog kontinenta, a to su poštovanje povelje UN i teritorijalnog integriteta suverenih država", rekao je Starović.

Upitan da prokomentariše to što zahtev tzv. Kosova za prijem u SE nije ušao u proceduru, državni sekretar je rekao da to jeste mala diplomatska pobeda Srbije.

"Nema prostora za neke velike slavodobitne izjave, jer će ta diplomatska bitka biti dugotrajna i veoma teška. Nije ni malo slučajno što je Priština odlučila da baš izabere SE, kao ključnu međunarodnu organizaciju gde će pokušati da afimiše i legitimizuje jednostrano proglašenu nezavisnost", kazao je Starović.

On je dodao da je Priština računala na to da je matematika u SE za njih povoljna i da postoji dvotrećinska većina država članica koje su priznale samoproglašeno Kosovo.

"Međutim pokazalo se da nije sve u pukoj matematici i da su argumetni koje je podnosila Srbija naišli na plodno tele, pa su mnoge države članice SE, a među njima i neke države koje su priznale Kosovo, na pravi način razumele šta je suština naših političkih pozicija", rekao je Starović.

Izvor: T a n j u g; Foto: T a n j u g