TV Most

Raspisivanje izbora, albanski vojnici koji paradiraju severnom Kosovskom Mitrovicom, svako malo skrnavljenje objekata sa bilo kojim simbolom koji označava Srbe i Srbiju postale su maltene svakodnevnica na Kosovu i Metohiji, a poruka jasna - nije vam mesto ovde.

Tu naravno nije kraj spiska postupaka kojima se prištinske vlasti uporno trude da objasne "ko je gazda" u južnoj srpskoj pokrajini, i pokažu da će sve biti onako kako su oni zamislili. Idu dotle da kažnjavaju i javno izgovorenu reč, što je pre nekoliko dana doživeo sada već bivši ministar za lokalnu samoupravu Ivan Todosijević.

Uporedo sa tim, otimanje srpske imovine postalo je, takoreći, uobičajena stvar, a poslednji primer u nizu je kombinat Trepča koji je ugašen, preregistrovan, i od skoro kosovski.

Ovo su samo neki od slučajeva kako izgleda demonstracija te dugo iščekivane kosovske nezavisnosti koja nikako da dođe u punom formatu, u kojoj su Srbi najveća manjina na KiM sa širokom paletom prava koja im se deklarativno pripisuju. U praksi, stvari izgledaju potpuno drugačije, a trud da se Kosovo prikaže kao suverena država u svakom smislu i po svim principima ne prestaje. Poslednji takav primer možda se ne čini toliko bitnim, ali pokazuje do kojih se detalja ide. To je najava kosovske Centralne izborne komisije da će se izbori u četiri opštine održati pod kosovskim simbolima.

To je, manje-više, život kosovskih Srba na Kosovu, koje je za prištinske vlasti još uvek "neosvojen plen", ali od koga ne odustaju. Ovo su primeri kojima prištinske vlasti pokazuju šta je njihovo i šta su sve spremni da urade da bi to i pokazali.

1) Izbori na severu KiM

Pre nekoliko dana kosovski predsednik Hašim Tači raspisao je izbore, bez razgovora sa srpskom zajednicom, u četiri opštine na severu KiM. Razlog su ostavke koje su njihovi predsednici opština, inače svi Srbi, podneli zbog uvođenja taksi od 100 odsto na srpske proizvode.

Vest je odjeknula u medijima i u Prištini i Beogradu, gde je tumačena kao još jedna provokacija Srba i to ne samo u Severnoj Mitrovici, Zubinom potoku, Leposaviću i Zvečanu, već i Beograda. Koliko je ovo bila iznenadna odluka, svedoči i to da je dan nakon informacije o održavanju izbora, inače zakazanih za 19. maj, reagovala i predsednica kosovske Centralne izborne komisije (CIK), koja je sama rekla da je iznenađena odlukom o izborima.

Predsednici ovih lokalnih samouprava, koji su podneli ostavke, članovi su Srpska liste, koja je pre dva dana odlučila da na predstojeće izbore izađe.

2) KFOR i albanski vojnici zajedno u "šetnju" po severu

Pre desetak dana, pedesetak vojnika KFOR-a, među kojima su bili i pripadnici albanske vojske, prošetalo je glavnom ulicom Severne Mitrovice. U šetnji se se zadržali neko vreme, ali sasvim dovoljno da se građani zapitaju o čemu se radi, da li je reč o provokaciji, ili je posredi nešto drugo. Pre nego što su došli na glavno šetalište, a obilazili su i most koji je neformalna granica između srpskog i albanskog dela Kosovske Mitrovice.

Ovakva situacija do sada nije bila viđena na severu Kosova. Kako je "Blic" pisao, u sastav KFOR-a na KiM planirano je da uđe oko 300 vojnika iz Albanije, a ta "opuštena šetnja" mogla bi zapravo da bude opipavanje pulsa i moguće reakcije na severu južne srpske pokrajine.

3) Smene srpskih funkcionera

U protekla dva meseca kosovski premijer Ramuš Haradinaj smenio je dva ministra iz redova Srba, najpre Nenada Rikala zaduženog za poljoprivredu, a pre nekoliko dana i Ivana Todosijevića, koji je bio ministar za lokalnu samoupravu. Prvog je o tome obavestio SMS-om, a drugog na svom Fejsbuk profilu.

Kako su pisali mediji, Rikalo nije želeo da podrži budžet Kosova, i to je verovatan razlog njegove smene, dok je Todosijević razrešen zato što je javno rekao da u Račku nije bilo masakra, što je inače bio povod za bombardovanje SRJ, već da su u tom mestu tokom poslednjih sukoba pobijeni albanski teroristi.

Osim njih, smenjena je i zamenica ministra pravde Vesna Mikić, za koju je, kao i za Todosijevića, rekao da su "sami sebe smenili".

4) Ujedinjenje Kosovske Mitrovice

Reč je o pretnji koja se svako malo čuje, a u toj inicijativi prednjači gradonačelnik južne Kosovske Mitrovice Agim Bahtiri. On je podnosio inicijative, pisao kosovskoj skupštini, zvao, molio, pokušavao na sve načine da ovom delu Mitrovice pripoji severnu, koju većinski naseljavaju Srbi.

Iako ta ideja nije još uvek formalno došla na dnevni red, neformalno, i u izjavama prištinskih zvaničnika, ona figurira kao sasvim prihvatljiva opcija. Kosovski predsednik Hašim Tači rekao je pre izvesnog vremena da je posredi "nezaustavljiv proces".

Iako "zelenog svetla" za ovako još nema, Albancima ne smeta da s vremena na vreme podsete na ovu inicijativu, tek da bi provocirali Srbe sa KiM.

5) Srpski univerzitet da postane kosovski

Iako je Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici jedina visokoškolska ustanova na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji, koja inače funkcioniše po srpskom sistemu, prištinske vlasti imaju veliku želju da ga "prebace" u svoju nadležnost.

U tu svrhu su izradili i Nacrt kosovskog zakona visokom obrazovanju, ali su naišli na problem jer im je za usvajanje ovog zakona potrebna podrška Srba. Ukoliko se pak to desi u perspektivi, praktično bi Univerzitet bio još jedna "oteta" srpska institucija, koju Albanci pokušavaju da prisvoje već treći put u poslednje vreme. I to su Srbi sa KiM protumačili kao pritisak ili da se poklekne i asimiluje u albansko društvo, ili u suprotnom pratkično Srbi odustanu od školovanja, ili bar odustananu da to čine na ovom, i nastave ga na nekom drugom mestu, po mogućstvu u Srbiji.

Kosovski ministar obrazovanja je tim povodom rekao da "da neće odustati od Univerziteta u Severnoj Mitrovici zato što je nerazumno da institucija na Kosovu nastavi da funkcioniše po srpskom planu i programu". Inače, Univerzitet sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitvrovici je Konferencije univerziteta Republike Srbije i član Evropske asocijacije univerziteta.

6) Prisvojili "Trepču", "Gazivode" na meti

Početkom matra ove godine kosovske vlasti su uradile ono što su dugo planirale - praktično su otele RTB "Trepča" i to tako, praktično samo u nekoliko oteza, postale vlasnik ovog kombinata. "Trepča" je registrovano u Kosovskoj agenciji za registraciju kao akcionarsko društvo, pa su privremene prištinske institucije postale vlasnik 80 odsto, a zaposleni 20 odsto akcija kombinata.

Praktično, sada je pod kontrolom Prištine sve ono što Trepča ima na severu Kosova, uključujući i nekoliko rudnika. Njeni pojedini delovi će biti likvidirani, što je direktan udar na oko 3.000 Srba zaposlenih u kombinatu, a mnogi više ljudi, ako se u obzir uzme da od Trepče žive čitave porodice.

Takođe, ono što prištinske vlasti potpuno ignorišu jeste da je "Trepča" u većinskom vlasništvu preduzeća iz centralne Srbije. Međutim, ovo je samo deo priče, ako se uzme u obzir vrednost kombinata, ali i ruda koje se eksploatišu i koje bi tek moglde da budu eksploatisane. Prema ranijim podacima, Srbija bi mogla da izgubi čak 85 milijardi evra, koliko prema nekim procenama vrede rezerve uglja lignita, ali i 50 miliona tona cinka i olova, čija je vrednost oko osam milijardi evra.

Uz sve to, treba dodati i da onaj ko je vlasnik "Trepče", ali i hidroelektrane "Gazivode", koju Albanci takođe žele samo za sebe, biće "energetski gospodar" na ovom delu Balkana.

7) Ko progovori, biće kažnjen

Svako ko živi na Kosovu i Metohiji, a usudi se da terorističku organizaciju OVK pomene u negativnom kontekstu, mogao bi da se suoči sa sudom i zatvorom. To ugrubo piše u Zakonu o vrednosti borbe OVK. Suština je da se kažnjava negativnog pominjanja zločina OVK, što bi zapravo bili Srbi koji na tu "borbu" ne gledaju albanskim očima, i za koje je OVK zločinačka organizacija.

Da o tome ne smeju da "pisnu", na svojoj koži će osetiti smenjeni ministar Ivan Todosijević, protiv koga je pre dva dana pokrenuta istraga zbog govora mržnje, a zapravo se radi o tome da je pripadnika OVK nazvao teroristima, rekavši da su "vršili teror nad Srbima pre i tokom NATO agresije, ali i nakon uspostavljanja mirovne misije na Kosovu i Metohiji".

8) Napadi na Srbe postali svakodnevnica

Sve gore nabrojano su načini na koje Albanci pokušavaju da utiču na Srbe, bilo da sve te stvari prihvarte kao takve i da im utuve u glavu da žive u drugoj državi ili, ako to ipak neće, da mogu da idu tamo gde im je bolje. I reč je o stvarima koje imaju podršku prištinskih vlasti, a u nekim slučajevima i međunardone zajednice koja, mahom ćuti.

Sve ovo, samo na mikroplanu, dešava se svakodnevno, što na severu, što na jugu KiM gde su Srbi manjina u gotovo svakom mestu. Tu se, i daleko od očiju javnosti, dešavaju napadi, prebijanja, krađa stoke, mehanizacije... Odlasci na groblja su postali nemoguća misija zbog napada na autobuse, kamenovanje, a skrnavljenje spomenika tek se posebna priča.

Izvor: Blic