TV Most

TV debata kandidata za novog predsednika Francuske, četiri dana pre drugog kruga izbora, u kojoj su se sučelili aktuelni predsednik Emanuel Makron i kandidatkinja krajnje desnice Marin le Pen, bila je prilično oštra, a kandidati su upadali u reč jedan drugom, javlja Rojters.

Kako prenosi RTS, pored sučeljavanja u vezi sa ekonomskom situacijom u zemlji, teške reči i optužbe padale su i za saradnju s Rusijom.

"Tokom prethodnih pet godina videla sam ljude kako pate, videla sam ih kako se brinu zbog pada kvaliteta života i kako mi govore o nesigurnosti za koju osećaju da je široko rasprostranjena. Želela bih da im kažem da je moguć drugačiji izbor, izbor zasnovan na poštovanju i zdravom razumu", poručila je Le Penova.

Makron je odgovorio da ne želi da ljudi koji prate debatu pomisle da će im plate porasti za 10 odsto ili više i poručio da će, ako bude ponovo izabran, nastojati da Francusku učini nezavisnijom i jačom.

Ukazao je i da je ponosan jer je tokom njegovog mandata nezaposlenost bila najniža u poslednjih 13 godina.

ih mesta tokom svog mandata. Najbolji način da se poboljša kupovna moć je borba protiv nezaposlenosti. Mi možemo da poboljšamo svakodnevni život građana Francuske", rekao je Makron i optužio Le Penovu da su njeni interesi povezani sa ruskim državnim vrhom.

Makron je rekao da je Marin le Pen u prošlosti izražavala divljenje prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i podsetio da je zajam za svoju predizbornu kampanju 2017. godine ugovorila preko ruske banke, kao i da je priznala rusku aneksiju Krima.

Marin le Pen je odbacila optužbe na račun njenih poltičkih odnosa sa Rusijom.

"Ja sam potpuno slobodna i nezavisna žena", rekla je Le Pen.

Dodala je da se Makron više puta susretao sa Putinom i da mu je ukazivao najviše državne počasti tokom njegovih poseta Francuskoj, na šta je Makron uzvratio da je to činio kao predsednik Francuske u okviru ustaljenih protokola.

Francuzi će u nedelju 24. aprila glasati u drugom krugu predsedničkih izbora, nakon što su u prvom krugu Makron i Le Pen osvojili najveći broj glasova, ali nijedno od njih dvoje nije dobilo natpolovičnu podršku glasača.

Nakon što je u prvom krugu više od polovine birača glasalo ili za ekstremnu desnicu ili za tvrdu levicu, ankete pokazuju da je Makronovo vođstvo sada mnogo manje nego pre pet godina kada je Le Pen pobedio osvojivši 66,1 odsto glasova.

Prema projekcijama na osnovu anketa, aktuelni predsednik Francuske u drugom krugu mogao bi da osvoji između 55,5 i 56,5 odsto glasova izašlih birača.

Izvor: FoNet