TV Most

Predavač na Institutu za međunarodnu politiku Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu, Edvard Džozef smatra da otkazivanje pariskog sastanka u organizaciji nemačke kancelarke i francuskog predsednika, Angele Merkel i Emanuela Makrona, o deblokadi dijaloga Beograda i Prištine, signal je da bi Sjedinjene Države trebalo značajnije da se uključe u taj proces.

Džozef je uveren da su toga svesne, kako kaže, obe strane u tom procesu, te da je siguran da veći angažman SAD ne bi pobudio zahteve lidera Srbije za značajnijim učešćem Rusije.

"Sledeći korak treba da bude iskorak ključnih učesnika a u to bi morale biti uključene i Sjedinjene Američke Države. Videli smo da je predsednik Vučić, kada je iznosio očekivanja da bi pariski susret mogao biti otkazan, pominjao Sjedinjene Države. Prethodno su Tači i kosovka strana više puta na to ukazivali. Važno je primetiti da je Beograd uvideo koliko bi značajan bio veći angažman Sjedinjenih Država", kaže Džozef za Glas Amerike.

Džozef podseća da je Ivica Dačić, aktuelni šef diplomatije i bivši premijer, govorio o tome u jednom intervjuu u maju.

"Odmah posle samita u Berlinu koji je označio kao neuspešan. Kao jedan od glavnih razloga za neuspeh označio je odsustvo Sjedinjenih Država. Deluje mi da u vezi sa većom ulogom SAD u pregovorima nema nesaglasja između Srbije i Kosova", tumači Džozf izjavu šefa srpske diplomatije.

Džozef dodaje da bi američka vlada, Evropska unija i ključne evropske vlade trebalo da potraže savete od poznavalaca prilika, ljudi koji su bili na terenu i raspolažu pravim informacijama.

"Po mom mišljenju, to bi trebalo da budu ljudi koji mogu ponuditi alternative ideji koju su, međunarodni eksperti i regionalni lideri u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni, odbacili kao veoma opasne. Mislim tu na zamenu teritorija. Potrebne su nove ideje i mislim da bi američka vlada trebalo da konsultuje stručnjake o tom pitanju", smatra Džozef.

"Potpuna promena pristupa"

Na pitanje šta bi mogli biti novoponuđeni predlozi rešenja - pored ideja o podeli, promeni granica ili razmeni teritorija, on kaže da se zalaže za potpunu promenu pristupa u rešavanju ovog pitanja.

"Dosadašnja strategija je zasnovana na kompenzovanju Vučića zbog toga što predvodi Srbiju do sporazuma sa Kosovom. Koncept kompenzacije za gubitak Kosova je upravo ono što vodi logici teritorijalne razmene ili podele - što otvara pitanje granica u Bosni, kao i drugde u regionu", ocenjuje Džozef.

Smatra da bi kao alternativu kompenzovanja, kako kaže, Srbije i Vučića za gubitak Kosova trebalo učiniti upravo suprotno - "časno i dostojanstveno očuvati trajne veze Srbije sa Kosovom dok se u kontekstu međusobnog prizanja proces okončava postojanjem nezavisne države Kosovo".

"Među mnogim načinima za koje mislim da je moguće uraditi je i ideja o obezbeđivanju suvereniteta Srpskoj pravoslavnoj crkvi i imovini kojom raspolaže na Kosovu južno od Ibra. Dati crkvi potpuni suverenitet bio bi znak za Srbe koji žive na Kosovu i u Srbiji da su večno vezani za to područje. I da su dobrodošli da ostanu na Kosovu", naglašava Džozef.

"Moskvi u interesu da problem opstane"

Govoreći o ulozi Rusije u pregovorima, Džozef tvrdi da su ruski interesi negativni i da Rusiji nije u interesu da problem bude rešen - već da se problem očuva.

"Sjedinjene Države i Evropska unija zainteresovane su za rešavanje, a ne za produbljivanje problema. I verujem da su iskreno zainteresovane za stabilnost i napredak Srbije i Kosova", navodi Džozef.

Komentarišući pitanje da bi zbog mogućeg značajnijeg angažmana SAD deo srpske javnosti mogao tražiti uključivanje i Rusije, Džozef odgovara da ne misli da je to tačno, a u prilog tome ponavlja da je Dačić u ranije pomenutoj izjavi iz maja ove godine govorio o SAD, te da, kako kaže, o Rusiji nije bilo ni pomena.

Govoreći o udaljenosti stavova Beograda i Prištine, Džozef smatra dobrim to što su predsednik Vučić i Hašim Tači učesnici u dijalogu već duže vreme te da, kako kaže, "gaje izvestan stepen međusobnog razumevanja i kada razgovaraju - to čine konkretno".

Međutim, problem je, ukazuje, što bez izrazitog spoljnog uticaja rešenje do koga bi mogli doći nosi znatne rizike, kako po njih dvojicu tako i za region.

"Mnogo bi teže bilo na terenu primeniti koncept teritorijalne razmene. Ono što bi Srbi trebalo posebno da razumeju su razorne posledice takvog rešenja, koje bi naročito ugrozile Srbe naseljene južno od reke Ibar. Ako bi do toga došlo, Srbi koji bi ostali ispod linije podele ne bi zadržali isti stepen zaštite i ne bi mogli da očuvaju svoju poziciju na Kosovu. To bi bila tragedija, kako za sve Srbe, tako i za Albance", zaključuje Džozef.

Izvor: Танјуг