TV Most

Ona je za Tanjug rekla da se nada da će od tih sredstava moći da se izgradi dovoljan broj stanova i na taj način reše stambeni problemi svih koji se trenutno nalaze u tim centrima.

Međutim, ukazuje da, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u Srbiji ukupno boravi 35.000 izbeglica iz bivših republika SFRJ i oko 203.000 interno raseljenih sa područja KiM.

"Projekciju za zatvaranje kolektivnih centara imamo i sve ide po planu. Radimo planski od 2008, a u protekle dve godine zatvoreno je šest velikih kolektivnih centara, zbrinuto je blizu 1.000 ljudi, izgrađeni su stanovi u okviru programa socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima", kaže Popović- Roko.

Prema njenim rečima, na vrhuncu izbegličke krize, 1996, u Srbiji je bilo blizu 700 kolektivnih centara i 638.000 izbeglica iz republika bivše SFRJ.

Vlada Srbije, dodala je, 2002. usvojila je nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja izbeglica i raseljenih lica i od tada se radi planski na smanjenju broja kolektivnih centara u Srbiji i rešavanju stambenih potreba osoba koje u njima borave.

Podseća da je, na primer, 2002. bilo blizu 400 kolektivnih centara sa 26.000 ljudi, a podatak od 1. decembra 2015. pokazuje da u Srbiji trenutno ima 17 kolektivnih centara sa oko 1.000 izbeglica i interno raseljenih lica".

Tokom vremena se, kaže, smanjivao broj izbeglica u većoj meri, da su ljudi prosto ranije nalazili neka rešenja, kao i da ima je u dužem periodu država pomagala u procesu integracije.

Napomenula je i da je jedan od prioriteta države od 2002. zatvaranje kolektivnih centara za šta se izdvajaju značajna sredstva iz budžeta, ali i donatorska sredstva.

Popović- Roko kaže i da se blizu 150.000 izbeglica vratilo u zemlje porekla, najviše u Bosnu i Hercegovinu, dok se u Hrvatsku vratilo znatno manje jer, kakko kaže, dugo vremena gotovo da nije bilo rešenja za urbano stanovništvo.

"Izbeglice koje su nam dolazile iz gradova, nikakvu mogućnost nisu imale da vrate svoja stanarska prava koja su izgubila u Hrvatskoj, tako da je proces rešavanja njihovih problema bio mnogo dugotrajniji i mukotrpniji, za razliku od situacije u BiH, gde su izbeglicama vraćeni stanovi i imovina, te su mogli su da koriste sopstvene resurse za integraciju, ili za povratak", rekla je Popović- Roko.

Istakla je da je Srbija 2008. ponovno revitalizovala proces regionalne saradnje zbog toga što sama nije mogla da u tom postupku učestvuje bez volje i spremnosti zemalja porekla naročito, te je zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Crnom Gorom uređen i izrađen regionalni program za stambeno zbrinjavanje izbeglica i interno raseljenih lica.

Navodi da u tom regionalnom programu postoji četiri tipa stambenih rešenja - dodela paketa građevinskog materijala u vrednosti do gotovo 9.000 evra, pomoć za kupovinu seoskih domaćinstava, kao i izgradnja stanova za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima za najranjivije kategorije, gde se rešavanje stambenih potreba kombinuje sa uslugama iz socijalne zaštite.

"Postoji i model stambenog zbrinjavanja za koji postoji značajan interes izbeglica, a to je dodela montažnih kuća", rekla je Popović- Roko.

Napomenula je da su u toku javni pozivi za izbeglice na teritoriji 61 opštine u Srbiji i to za pakete građevinskog materijala, za završetak kuća i stambenih objekata koji su započeti, za adaptaciju postojećih, neuslovnih objekata, za kupovinu seoskih kuća i pozvala je izbeglice da se jave u opštinama u kojima trenutno žive, da bi dobili svu potrebnu dokumentaciju i da bi konkurisali na vreme.

"Pored toga, imamo otvoreni poziv u okviru petog potprojekta, za dodelu stanova za opciju zakupa sa mogućnošću kupovine pod vrlo povoljnim cenama, za grad Novi Sad 278 stanova biće izgrađeno u sledeće dve godine, tako da smo sada započeli postupak izbora korisnika", kaže Popović- Roko.

Navela je i da je Komesarijat primetio da su se mnoge izbeglice suočile sa problemom dobijanja dozvola, te da su u postupku legalizacije objekata, a Komesarijat raspolaže novcem koji u određenom vremenskom periodu mora da iskoristi.

"Prema tome, ovo je složen projekat u kome, pored Komesarijata za izbeglice i migracije učestvuju i lokalne samouprave, opštinske službe, tako da se nadamo da ćemo rešiti sve probleme", zaključila je Popović- Roko.

Izvor: Tanjug