:

:

TV Most

Foto: Rojters

clock

Avgust 05, 2020   21:55

0

48

Palmer: Usredsređeni smo na podršku procesu dijaloga koji predvodi EU

Specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju Palmer izjavio je da su SAD usredsređene na podršku procesu koji predvodi Evropska unija, a koji bi trebalo da dovede do sporazuma između Beograda i Prištine, prenosi Glas Amerike.

Taj stav Palmer je izneo tokom razgovora o prilikama na Zapadnom Balkanu koji je organizovao Balkan insajder – internet portal koji se bavi temama vezanim za područje Balkana.

Američki diplomata je ukazao da bi, kako je rekao, u svom idealnom obliku sporazum Beograda i Prištine trebalo da dovede do uzajamnog priznanja.

“Priča o razmeni teritorija, ili bilo kom drugom potencijalnom aspektu dogovora, skreće pažnju sa ključnog cilja: da Srbija i Kosovo* i njihove vlade sede i rade na pronalaženju puta za normalizaciju odnosa. Mi podržavamo taj proces – tako da mislim da je irelevantno i ometajuće govoriti o pitanjima kao što je razmena teritorija. Treba se posvetiti onome što je potrebno učiniti kako bi učesnici pregovora napredovali ka sveobuhvatnom sporazumu kojim bi, jednom zauvek, bila stavljena tačka na spor”, rekao je Palmer.

U delu izlaganja o Beogradu i Prištini, specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan podsetio je da su dve strane obnovile razgovore koje vode Evropska unija i Miroslav Lajčak – koga je označio kao dragog prijatelja i bliskog saradnika.

“Drago mi je što je taj proces ponovo pokrenut. Nedavno sam se ovde u Vašingtonu sreo sa Skenderom Hisenijem - predstavnikom Kosova u tom procesu. Mnogo posla je pred njima – strane učesnice pregovora posvećene su ostvarenju napretka potrebnog za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa. Takav sporazum bi resetovao region i ohrabrio sve države Zapadnog Balkana koje su na putu članstva u Evropskoj uniji”, podvukao je Palmer.

O dijalogu Beograda i Prištine

Dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, nastavljen je 16. jula u Briselu posle pauze od dvadeset meseci. Prekinut je novembra 2018. kada je vlada tadašnjeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja uvela takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Razlog za to, prema tvrdnjama tadašnje kosovske vlade bila je međunarodna kampanja srpskih vlasti koju je vodila sa ciljem povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, kao i blokiranje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama – poput UNESCO-a i INTERPOL-a.

Ukidanje taksi, što je tražila međunarodna zajednica predvođena Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama - a Srbija smatrala uslovom za nastavak dijaloga, delimično je sprovela vlada premijera Aljbina Kurtija. Međutim, zamenila ih je recipročnim trgovinskim merama prema Srbiji – što je izazvalo razočaranje Sjedinjenih Država.

Nakon izglasavanja nepoverenja bivšem premijeru Aljbinu Kurtiju, na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova i bez raspisivanja izbora, izabrana je vlada Avdulaha Hotija koja je ukinula mere reciprocitrta prema Srbiji – čime su se stekli uslovi za nastavak dijaloga - što se i dogodilo u julu.

Tome je trebalo da prethodi susret Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i glavnog pregovarača srpske strane, sa Hašimom Tačijem koji je u pregovaračkom procesu predstavljao Kosovo – uz posredovanje Ričarda Grenela – specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog dve strane.

Susret dvojice državnika, koji je trebalo da se održi 27. juna u Beloj kući nije se dogodio, jer je tri dana pre toga objavljen predlog optužnice protiv Tačija koja ga tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Od tog trenutka kao glavni kosovski pregovarač figurira novoimenovani premijer Avdulah Hoti.

Odnosi Beograda i Prištine su narušeni posle rata koji su dve strane vodile u periodu od 1998. do 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, u junu 1999.

Takozvano Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija i dalje smatra svojom teritorijom. Nezavisnost bivše srpske pokrajine priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija - uključujući i Sjedinjene Države. Nezavisnost Kosova ne priznaju Rusija i Kina, kao i pet članica Evropske unije: Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija, javlja Glas Amerike.

Izvor: Kosovo online/Glas Amerike

KiMPalmer
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva