TV Most

Cilj naftnog embarga Evropske unije je da kazni Rusiju zbog invazije na Ukrajinu. Predsednik Ruske Dume procenjuje da bi gubici Rusije dostigli 22 milijarde dolara. Ipak, Volodin kaže da bi skokom cene i izlaskom na azijsko tržište mogla da kompenzuje gubitke, pa čak i profitira.

Upozorava i da će Evropa zbog skoka cene energenata morati da izdvoji dodatnih 250 milijardi evra, i da to ne uključuje troškove prelaska na nove vrste nafte. Sve je to pretnja za rad gotovo svih evropskih rafinerija koje su u ruskom vlasništu ili prerađuju rusku naftu. Nekima preti i zatvaranje.

Rafinerija nafte na Siciliji, u vlasništvu ruskog "Lukoila", u postrojenjima na tri lokacije zapošljava tri i po hiljade ljudi. Zbog zabrane uvoza ruske nafte, zaposleni strepe da će ostati bez posla, a sindikati upozoravaju da su ugrožene i kompanije u hemijskom sektoru i lukama koje zavise od njenog rada.

"Zabrinuti smo za svoja radna mesta, jer ako ode Lukoil, došlo bi do domino efekta koji bi srušio ceo sistem sa povezanim kompanijama. Reč je o gotovo 10.000 radnih mesta, što čini 50 posto bruto domaće proizvodnje ove pokrajine", izjavio je Marko Kandelarđu, radnik rafinerije "Lukoila" na Siciliji.

Dario Rufino, radnik kompanije za održavanje rafinerije "Lukoila" na Siciliji kaže da embargo na rusku naftu je nešto što ima ogroman uticaj na njihovu budućnost.

"Ja sam mlad radnik i ovo nije prijatno čuti - mi već osećamo nestabilnost", kazao je Rufino.

Rafinerija godišnje preradi 19 miliona tona sirove nafte. Pored toga, ima i postrojenja za proizvodnju struje i toplotne energije koje koriste građani.

"Ova rafinerija nema načina da dobije drugu naftu osim ruske. I to je paradoksalno, to je problem za radnike, to je problem za vladu koja traži izlaz iz ove situacije. I iskreno, ne vidim nikakvo drugo rešenje osim privremene nacionalizacije, kojom bi rafinerija postala vlasništvo Italije", istakao je Mateo Vila, analitičar italijanskog Instituta za međunarodne političke studije.

Isti problem ima još nekoliko velikih rafinerija - evropskom tržištu, posebno Nemačkoj i Bugarskoj. Problem je tehnološki jer su te rafinerije projektovane da prerađuju naftu ruskog kvaliteta.

"I one će morati sada da nađu ili sličan kvalitet nafte, ili da mešanjem raznih tipova nafte dođu do takvog kvaliteta kako bi mogle da rade u najboljim uslovima. Kada bi kupovale američku laku naftu, proizvodi iz te rafinerije ne bi bili ni približno na ceni kao što je cene kada je nafta baš tog tipa koja je potrebna toj rafineriji", napominje Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Prošlog meseca, Brisel je u novom paketu podrške za oslobađanje od ruske energetske zavisnosti, opredelio dve milijarde evra, upravo za tu neophodnu naftnu infrastrukturu, ali je problem što i za to treba vremena.

Slovačka je već saopštila - zbog zabrane ruske nafte moraće da smanji proizvodnju derivata, jer gubi tržišta Češke, Austrije i Poljske na koja je bila glavni izvoznik.

Izvor: RTS