TV Most

Istoričar Momčilo Pavlović kaže da albansko pitanje koje realno postiji na čitavom Balkanu nije rešeno, ali nije rešeno ni srpsko pitanje, posebno posle raspada velike države Jugoslavije. Na albansku platformu, koja ne pruža šanse za kompromis, odgovorio bih srpskom platformom, istakao je Pavlović.

Na Dan državnosti Srbije, predsednik je Sretenjskim ordenjem odlikovao 60 zaslužnih pojedinaca i institucija u oblasti kulture, medicine, privrede, sporta, nauke, diplomatije, istorije. Za zasluge u oblasti istorijskih nauka srebrnom medaljom odlikovan je Institut za savremenu istoriju.

Orden je u ime instituta primio istoričar Momčilo Pavlović. Kruna njegovog rada je knjiga "Hronologija Kosova, Vek važnih događaja 1912 - 2012".

Gostujući u dnevniku RTS-a, Pavlović je rekao da istorija ne menja sadašnjost, ali istorijsko iskustvo pomaže da simuliramno neka neka rešenja, koja su u istoriji već poznata. "Dakle, mi smo hteli tom knjigom i serijom drugih knjiga da pokažemo dinamiku odnosa na tom prostoru. Danas kako stvari stoje, albansko pitanje koje realno postiji na čitavom Balkanu nije rešeno, ali dozvolićete, nije rešeno ni srpsko pitanje, posebno posle raspada velike države Jugoslavije", istakao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, istorijsko iskustvo govori da bi se na velikoj međunarodnoj konferencija ta dva pitanja mogla staviti na dnevni red.

Kaže da tamo gde se "dodiruju" pitanja da konstatuje da postoji saglasnost i da se tu traži rešenje. Na albansku platformu, koja ne pruža šanse za kompromis, odgovorio bih srpskom platformom.

Kaže da je albanska platforma jedan vid ultimatuma.

Ocenjuje se da bi 2019. godina bila godina kompromisa. Kako kaže, kompromis je uzajamno popuštanje i uzajamna saglasnost - ne mogu svi da dobiju sve i da drugi izgube sve. "Tačke susretanja albanskog i srpskog problema na ovom prostoru su na primer, i jedni i drugi teže EU. Pa zar Evropa koja želi da nam stvarno pomogne ne integriše odjednom sav taj bagaž na čitavom prostoru bivše Jugoslavije u EU pa da onda diktira standarde, nema granica nema kvazi carina, blokada", kaže Pavlović

Velika međunarodna konferencija je iskustvo, posebno iz 19. veka, jer posle velikih sukoba, svakog sukoba mora da postoje mirovni pregovori i rešenje, kaže istoričar. "Stvorena je realnost na terenu koja primorava srpsko rukovodstvo da prizna tu realnost", kaže on.

Govoreći o tome da li je realnost razgraničenje, Pavlović kaže da u jednom trenutku, možda da, ali samo celovito razgraničenje, celovite revizije granica na čitavom prostoru, ali to je poslednje rešenje kojim treba pribegavati. "U svim analizama se govori da Srbi i Bošnjaci ne mogu da žive zajedno, da Srbi i Albanci ne mogu da žive zajedno, a izvodi se zaključak da opet moraju da žive zajedno, pa onda razgraničite ih ali pod jednakim uslovima, a ne stvorenim relanim stanjem", kaže Pavlović.

U ovom slučaju Srbija ne može da pristane na razgraničenje sa samom sobom, ona može da otkine deo teritorije i u istoriji imate nekoliko najava, ali se retko dešava da jedna država otkine deo svog tela, kaže Pavlović.

"Da sve počinje i da se sve završava sa Sretenjem"

Ukazuje da je važan Dan državnosti Srbije. Pavlović kaže da je Sretenje 1804. i 1835. u osnovi srpske državnosti i moderne srpske države. 

"Da nije bilo Sretenja 1804. i 1835. odnosno Ustava, koji je nakalemljen na jednu vazalnu državu, ne bi bilo ni borbe za slobodu. Posle 74 godine Srbija je dobila nezavisnost i od tada gradi svoju državnost", kaže on.

"Problem je u tome što je svoju državnost ugrađivala u širi okvir, jugoslovenski i to iskustvo jugoslovensko je porazno. Ovaj praznik još nije utemeljen u narodu, narod više zna o medvedu i narodnim običajima nego o istorijskim činjenicama", kaže istoričar.

Ovo je najveći dan, ogledalo društva, kaže Pavlović i ističe da treba sistematski krenuti od školskog sitema, preko medija, pa do državnih počasti - da sve počinje i da se sve završava sa Sretenjem, da postoji solidarnost, to je poštovanje predaka, žrtva i budućnost Srbije.

"Sretenjski ustav je na srpsko autoritativno društvo, samovolju kneza nakalemio najbolje u Evropi bilo posle Francuske revolucije - slobodu, podelu vlasti, ograničenje samovolje i na kraju krajeva ukinuli smo feudalizam. Srbija je bila zemlja sitnog poseda i seoske sirotinje", zaključio je Pavlović.

Izvor: RTS