:

:

TV Most

clock

Maj 30, 2016   12:05

0

101

Polgalvlja 23 i 24 ključna, neophodno rasvetliti prošlost

Juratović je, u Beogradu na tribini magazina "Njuzvik" na temu "Suočavanje sa prošlošću - otvarnje dosijea i ilustracije (iskustvo Nemačke)", rekao da je je bitno da se u regionu jugoistočne Evrope, na putu u EU, gradi svest na temeljima ljudskih prava.

"Kroz ekonomske interese se stavra socijalna sigurnost, ali se zna da ekonomija i društveni elementi mogu funkcionisati samo ako se uzimaju u obzir demokratski principi", poručio je Juratović.

On je ocenio da su poglavlja 23 i 24 bitna jer se bave ljudskim pravima, slobodama i pravosuđem, dodajući da su ona teška i da se ne radi samo o usklađivanju zakonodavstva, već treba uzeti u obzir da je na ovom podneblju puno grešaka i zla pravljeno od ideoloških režima.

Juratović je podvukao da je bitno da se gradi svest pravde i da budućnosti nema ako se ne rasvetli prošlost.

On je ukazao da se uvek neko pojavi koji pokušava da vuče unazad argumentima prošlosti, zbog čega je bitno suočiti se s prošlosću, a ujendo i odati poštovanje žrtvama.

"Samo smo onda verodostojni prema budućnosti. Ponašanjem prema ljudima prošlosti određujemo ponašanje u budućnosti", rekao je Juratović.

On je s tim u vezi istakao da na prostoru zapadnog Balkana postoji osećaj nepravde, i da je najveći problem što su još uvek važnija pitanja kome neko pripada, čiju partijsku knjižicu ima, nego lične vrednosti.

Savezni komesar za evidenciju službe državne bezbednosti bivšeg DDR-a Roland Jan je poručio da Nemačka podržava put Srbije u EU, kao i da društvo ima jasna pravila na čijem vrhu prioriteta su ljudska pava.

"Samo ljudska prava nam omogućavaju da u produktivnoj raspravi nađemo najbolji put. To je razlika izmejdu diktature i demokratije. Diktatura je nešto gde nekolicina nameće put, a demokatija omogućava da svi zajedno, u sučeljavanju argumenata, odredimo put", precizirao je Jan i dodao da je zbog toga važno bavljenje prošlošću.

Jan je kazao da se Nemačka ne bavi prošlošću zato što je se rado priseća, već zato što želi da gleda napred.

"Treba gledati u retrovizor da se ne bi suočavali sa opasnostim u budućnosti", rekao je Jan.

Suočavanje s prošloću, kroz očuvanje dosijea tajne službe, šansa je za one koji su preživeli doba diktature, da razumeju prošlost, a ujedno i doprinosi razvoju demokratije.

Jan je podsetio da su građani DDR-a 15. januara 1990. upali u centrale Stasi-ja i sačuvali tajna dosijea te obaveštajne službe, koja je bila "sablja" diktature.

Očuvanje dosijea je, kako smatra, simbol revolucije na istoku Nemačke, dodajući da je pažljiv odnos prema prošlosti i diktaturi odlučujući za budući put demokratije.

"Samo otvaranjem dosijea možemo zaustaviti dalje delovanje Stasi, možemo stvoriti osnove za demokratsko drustsvo i zato smo se odlučili u Nemačkoj da koristimo ta dosijea", rekao je Jan ističući da je bitno da se oda počast žrtvama prošlog režima, vinovnici imenuju i da se pobrine za rasvetljavanje.

Jan je ukazao da je sačuvano 111 kilometara dosijea, a iza svakog se nalazi jedna ljudska sudbina.

S tim u vezi je pomenio i svoju sudbinu, rekavši da je uvidom u dosije imao priliku da shvati mnoga događanja u njegovom životu, kao i ko mu je pravi prijatelj.

"Uvid u dosiijea je bila važna osnova za razvoj demokratije u Nemačkoj", podvukao je Jan.

Izvor: Tanjug

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva