TV Most

Premijeri zemalja Višegradske grupe založili su se danas u Pragu za ubrzanje evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana, a češki premijer Andrej Babiš rekao je da bi bilo idealno da se Srbija i Crna Gora pridruže evropskoj porodici pre završetka 2027. godine.

"Nema sumnje da će pregovori sa Srbijom i Crnom Gorom biti ubrzani i da ćemo moći da uključimo ove dve zemlje u evropsku porodicu što pre, idealno bi bilo pre završetka 2027. godine", rekao je Babiš i pozdravio mogućnost otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom u oktobru ove godine.

Babiš je naglasio da se Češka uvek zalagala za bliske veze EU i Zapadnog Balkana.

"Usvojili smo danas deklaraciju, u kojoj smo izrazili zajedničko ubeđenje da je politika proširenja EU najefikasnije oruđe za promociju stabilnosti, bezbednosti, prosperiteta i demokratije na Zapadnom Balkanu, jer bezbednost na Zapadnom Balkanu znači bezbednost u Evropi", naglasio je Babiš.

On je dodao da ponovno ujedinjenje Evrope neće biti potpuno ukoliko ceo region Zapadnog Balkana ne bude uključen u proces proširenja.

"Zapadni Balkan je ključni partner za pitanje bezbednosti i sigurnosti. Zato cenimo napore zemalja Zapadnog Balkana da se bave migracijama", rekao je Babiš.

Premijer Poljske Mateuš Moravjecki rekao je da današnji sastanak u Pragu predstavlja nastavak sastanka u Poznanju, gde je naglašena potreba integracije Zapadnog Balkana u EU.

On je dodao da je veoma važno da u celoj EU postoje mehanizmi, koji će pomoći pri modernizaciji rešavanja pitanja priliva migranata u EU. Morvajecki je upozorio EU da ukoliko ne ponudi nešto Zapadnom Balakanu, onda će druge zemlje biti aktivne, poput Rusije, Turske i Kine.

On je dodao da je pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana EU u interesu Višegradske grupe i Poljske.

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da bi Srbija, Crna Gora, Makedonija i Albanija trebalo da postanu članice EU.

On je dodao da priključivanje zemalja Zapadnog Balkana nije teret, već prilika za Evropu.

"Evropa će biti jača ako prihvatimo ove zemlje", naglasio je Orban.

Potom je ocenio: "Da EU nije prespavala i da je prihvatila Srbiju i Severnu Makedoniju kao svoje članice, ne bi bilo toliko ilegalnih migranata koji dolaze u Evropu".

"Mogli smo da sprečimo migracije, sada moramo da popunimo prostor. Moramo da ih prihvatimo kao članice", rekao je Orban.

Premijer Slovačke Petar Pelegrini istakao je da je Višegradska četvorka slala jasne signale da želi nove članice u EU, što pre.

"Pokušaćemo da ubedimo i druge članice da proširenje nije problem za EU i da je proširenje na Zapadni Balkan strateška investicija EU, u pogledu bezbednosti i ekonomije. Ono ima više pozitivnih nego negativnih strana", poručio je Pelegrini.

On je naglasio da je Uniji potrebno da sarađuje sa Zapadnim Balkanom u pogledu migracija i dodao da se raduje što je za komesara za proširenje predložen Laslo Tročanji iz Mađarske, kao zemlje koja se zalaže za proširenje Unije.

Brnabić: Ključna Evropska komisija da Srbiju dovede do Unije

Premijerka Srbije Ana Brnabić istakla je danas da je Višegradska četvorka, čije su članice poput Mađarske i Poljske, predložene za značajne pozicije u okviru nove Evropske komisije, dala veliku podršku agendi proširenja Evropske unije.

Brnabić je srpskim novinarima u Pragu, nakon radnog sastanka sa liderima Mađarske, Češke, Poljske i Slovačke, a kojem su prisustvovali i premijeri Zapadnog Balkana, kazala da je konstatovano da je ovo ključna Evropska komisija koja mora da doprinese da Srbija i Crna Gora dođu do “samih vrata” Evropske unije.

“Da li je to 2025. godina zavisiće i od naših reformi. Ali Evropska unija i zemlje članice moraju da daju mnogo jasniji signal Srbiji i celom regionu da je proširenje zaista na agendi, da ne idemo više sa jednim ili dva poglavlja, ako smo već spremni za mnogo više”, navela je Brnabić.

Navodeći da je sastanak Višegradske četvorke sa Zapadnim Balkanom bio jako dobar i koristan, Brnabić je zahvalila predsedavajućem, češkom premijeru, Andreju Babišu, ali i drugim liderima te grupe na organizaciji događaja.

“Imamo veliku podršku agendi proširenja Evropske unije i radni sastanak dolazi u pravom trenutku. Zemlje Višegradske četvorke su dobile značajne pozicije.

"Mađarska, najverovatnije, ukoliko to bude potvrdio Evropski parlament, dobija komesara za proširenje, Poljska poljoprivredu i čak dva potpredsednika EK”, primetila je Brnabić i dodala da će V4 uputiti i zvanično saopštenje da Unija treba da nastavi i na najkonkretniji način ubrza proširenje.

Kako je precizirala, to znači da Srbija i Crna Gora brže otvaraju poglavlja, a da Albanija i Severna Makedonija dobiju zeleno svetlo u oktobru za otpočinjanje pregovora.

Svi su složili da je situacija sa Bosnom i Hercegovinom najkompleksnija, dodala je.

Brnabić je navela da su lideri dva regiona razgovarali i o infrastrukturnim projektima, razvojnim projektima, životnoj sredini, migracijama i bezbednosti.

"Promenile se stvari, hvala Zemanu što pokreće debatu"

Brnabić je rekla da joj je češki premijer Andrej Babiš ponovio da je spreman da sa predsednikom Milošem Zemanom, kao i u formatima koje ta država ima, razgovara o mogućnosti da Češka povuče priznanje nezavisnosti Kosova.

Brnabić je prenela srpskim novinarima u Pragu da joj je Babiš kazao da je Zemanova izjava bila jako zapažena u Češkoj i da je izazvala dosta rasprave i diskusije.

Ona je dodala da nije mogla o tome šire da razgovara sa češkim premijerom, jer je poseta bila regionalna, a ne bilateralna.

Komentarušući izjavu češkog predsednika da će pokrenuti diskusiju o tome da ta zemlja povuče priznanje nezavisnosti takozvanog Kosova, Brnabić je podsetila da češki parlament nije diskutovao o tome, te da je odluku donela vlada u tehničkom mandatu, što je, dodaje, neuobičajeno.

Ona je, s druge strane, zahvalila Zemanu, jer je, kaže, makar otvorio tu debatu.

"Postoje neke stvari koje, moram da priznam, meni nisu jasne, ali opet to pokazuje i kakva smo zemlja bili 2008.godine, kada je Kosovo samoproglasilo nezavisnost. Da sam tada bila predsednik vlade, prva stvar bi bila da partnere i prijatelje u Češkoj, zamolim da ne donose tako važne odluke u tehničkom mandatu", rekla je Brnabić.

Ona je navela da je debata o povlačenju priznanja tzv. Kosova interna stvar Češke i napomenula da je ta zemlja dobar partner Srbiji.

"Mislim da se mnogo stvari promenilo od 2008 do danas. Priština je pokazala da nema kapacitet da vodi institucije, da ne poštuje, ni ljudska, ni manjinska prava, ni spomenike kulture, da nema širinu koja je potrebna da svi građani koji žive na toj teritoriji budu ravnopravni i jednaki", primetila je Brnabić.

Izvor: Танјуг