Razaranje Drezdena – sedam i po decenija od savezničkog bombardovanja

:

:

TV Most

Foto: AP

clock

Februar 14, 2020   9:33

0

54

Razaranje Drezdena – sedam i po decenija od savezničkog bombardovanja

U tri naleta britanskih i američkih bombardera 13. i 14. februara 1945, zapaljivim bombama je potpuno uništen stari barokni centar Drezdena. Istoričari su uglavnom saglasni da je više od 25.000 ljudi izgubilo život ili nestalo tokom trodnevnog američko-britanskog bombardovanja Drezdena.

 

Anglo-američko bombardovanje Drezdena 1945. godine je događaj u okviru Drugog svetskog rata i savezničke strateške vazdušne ofanzive protiv nacističke Nemačke, čija je posledica bilo znatno razaranje centra Drezdena. Izvršeno je 13–15. februara 1945. godine.

Velika materijalna šteta, upotreba zapaljivih bombi i veliki (i dalje sporni) broj žrtava učinili su ovu temu kontroverznom. Postavljeno je pitanje o etičnosti, ali i o efikasnosti tog bombardovanja.

Drezden se na spisku ciljeva bombardovanja našao zato što je bio značajno železničko čvorište i što je u njemu bilo locirano nekoliko fabrika koje su prozvodile velike količine ratnog materijala.

Britanska i američka armija su bombardovanjem grada nastojale da onemoguće prebacivanje nemačkih snaga na istok i tako olakšaju napredovanje Crvenoj armiji. Istovremeno se nastojalo da se time prinudi hitlerovska Nemačka da položi oružje i tako okonača najkrvaviji konflikt u istoriji čovečanstva. 
U decembru 1944. i januaru 1945. godine, uprkos uspesima, zapadni saveznici su pretrpeli velike gubitke na Zapadnom frontu. Početkom 1945. godine, strahujući da bi rat mogao da potraje do duboko u tu godinu i dovede do još većih žrtava, saveznici su odlučili da ubrzaju pad Nemačke bombardovanjem gradova na istoku te države. SSSR je takođe tražio bombardovanje tih gradova, radi olakšavanja sopstvene ofanzive.

Očekivalo se da bi to izazvalo paniku među civilima koji beže na zapad kako bi se sklonili od sovjetskog napredovanja, a zauzvrat bi ta panika otežala slanje nemačkih pojačanja na Istočni front. Trećeg februara bombardovan je i Berlin, a potom u četiri napada u periodu 13–15. februara Drezden. Mada je bačeno proporcionalno manje zapaljivih bombi nego na Berlin, relativno gušća koncentracija bombi je dovela do velikog požara, koji je zahvatio i razorio centar grada.

Bačeno 2.600 tona bombi 


U napadima tokom noći 13. na 14. februar, 804 bombardera su napala Drezden, od kojih je pet oboreno. Zahvaljujući dobroj vidljivosti i slaboj prisutnosti aviona Luftvafea, avioni tipa moskito su bili u stanju da precizno i usko obeleže metu za teške bombardere, što se smatra bitnim faktorom u nivou štete koja je načinjena.

Snaga protivvazduhoplovne odbrane u Drezdenu je takođe bila slaba. Nakon dva noćna napada britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva, ujutro je usledio napad američkih vazdušnih snaga. Tokom ova tri napada je bačeno 2.600 tona bombi, koje su razorile 33 kilometra kvadratna, uključujući istorijski centar grada sa mnogim vrednim građevinama i umetninama.

Jedno od pitanja koja su postavljena jeste da li su cilj bombardovanja zaista bile vojne i industrijske mete, ili civilno stanovništvo. Postoje tvrdnje da Drezden nije imao nikakav vojni ili industrijski značaj. Postoje i suprotne tvrdnje: da je bio jedan od važnijih industrijskih centara Trećeg rajha.

Činjenica da je bombardovanje izvršeno pred kraj rata, kada je Nemačka već bila pred porazom, kao i da je Drezden imao veliku istorijsku i umetničku vrednost, dovela je do toga da je ovaj napad ubrzo nakon što je izvršen nazivan neetičkim i vojno neopravdanim.

Postoji više procena broja žrtava. Jedna od skromnijih iznosi 25.000 mrtvih. Po nekima, poginulo je 35.000. Kontroverzni pisac Dejvid Erving pominje 150.000 ili čak 200.000 kao mogući broj poginulih, uz minimum od 40.000. 

Pored toga, smatra da bombardovanje Drezdena ne može da se opravda željom za ometanjem transporta trupa na Istočni front, jer taj transport je ostao neometen i, prema njegovim tvrdnjama, nije se ni kretao kroz centar grada.

Drezden smatran bastionom krajnje desnice 


Predsednik Frank-Valter Štajnmajer rekao je, na obeležavanju 75. godišnjice od savezničkog napadi na Drezden, da Nemci da moraju odbaciti rasizam i antisemitizam.

"Bombardovanje Drezdena podseća Nemce na uništenje demokratije, prezir prema čovečanstvu, antisemitizam i rasni fanatizam", rekao je predsednik Nemačke, dodavši da se boji da do danas ove vrednosti nisu proterane.

"Ništa od ovoga u našoj zemlji ne sme ostati nesporno. Moramo svi odbiti mržnju i  suprotstaviti se uvredama", rekao je on, preneo je Rojters.

Drezden, glavni grad Saksonije, dugo je smatran bastionom krajnje desnice. U ovom mestu osnovan je antiislamistički pokret Pegida. Za subotu su najavljene demonstracije koje će se pridružiti i desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD).

Stanovnici Drezdena i dalje se sećaju noći kada je bombardovan Drezden. Nora Lang, koja sada ima 88 godina, imala je 13 godina.

"To su bili najstrašniji sati u mom životu", rekla je je Langova. Nora i njen mlađi brat bili su razdvojeni od roditelja, ali su uspeli da nađu utočište oko zgrade, a oko njih sve je bilo uništeno.

"Mislio sam da je možda ovo kraj rata i istovremeno da je to kraj sveta", prisetila se ona. 

Uz Hirošimu i Nagasaki, bilo je to najveće bombardovanje do sada. Od napada saveznika distancirao se čak i Vinston Čerčil, koji je do tog trenutka podržavao intenzivno bombardovanje nemačkih gradova.

"Mislim da je došao trenutak da se izmeni pristup bombardovanju nemačkih gradova samo zato kako bi se širio užas. U suprotnom ćemo se naći u situaciji da ćemo kontrolisati razorenu zemlju", rekao je tada Čerčil.

Na početku Drugog svetskog rata, srednjovekovni Drezden je sa 640.000 stanovnika bio sedmi po veličini grad u Nemačkoj. U jesen 1944. bio je poslednji veliki neoštećeni industrijski grad, i predstavljao je i jedan od poslednjih ekonomskih i administrativnih centara Nemačke. 

Izvor: RTS

Drezdensaveznicibombardovanje
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva