TV Most

Kijev dovlači tehniku i naoružanje na liniju kontakata na jugoistoku Ukrajine i ne može biti govora o potezima vlasti u pravcu normalizacije situacije, a Evropska unija zatvara oči pred raspoloženjem da se konflikt u Donbasu reši vojnim putem, saopštila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

“O kakvoj 'uzdržanoj akciji' i čak o 'koracima ka rešenju' kijevskih vlasti se može govoriti u uslovima kada se na liniju kontakta aktivno dovlači oružje i oprema Oružanih snaga Ukrajine, a predgrađa Donjecka se svakodnevno bombarduju ukrajinskim granatama i minama od kojih umiru civili, uključujući i decu?", navodi se u komentaru Zaharove na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije, koji prenosi Sputnjik.

"Cinično izgleda povlađivanje ukrajinskom mitu o mnogobrojnim ruskim jedinicama raspoređenim na granici, uprkos činjenici da su u EU, čini se, i sami zbunjeni ciframa koje im je pružio Kijev. I to u uslovima kada u Briselu ne samo da zatvaraju oči pred raspoloženjem kijevskih vlasti da nasilno rešavaju sukob na jugoistoku, nego ih, voljno ili nevoljno, i sami podržavaju”, kaže Zaharova.

Ona je navela da nije moguće na drugačiji način shvatiti “povremene izjave rukovodstva EU, upućene Kijevu, poput one: “Mi smo na vašoj strani”.

“Moguće je, da je vreme da evropsko rukovodstvo, umesto podrške ukrajinskim vlastima, počne da podstiče Kijev na odustajanje od agresivne militarističke retorike. I da savesno ispunjava obaveze preuzete u skladu sa paketom mera iz Minskih sporazuma na samitima u normandijskom formatu. U suprotnom, nema sumnje da je upravo Evropska unija, čiji se stav gotovo ne razlikuje od ukrajinskog, zauzela određenu stranu u sukobu i aktivno se prepušta nacionalističkoj politici kijevskih vlasti”, rekla je ona.

Zaharova dodaje da EU na taj način snosi odgovornost i za posledice te politike, uključujući drastično i agresivno kršenje prava i sloboda ruskog stanovništva u Ukrajini, kao i oživljavanje ideologije neonacizma i desničarskog ekstremizma.

Zaharova je rekla i da Rusija očekuje da EU prestane da širi ozbiljne dezinformacije o “ruskoj agresiji” protiv Ukrajine i da počne da traga za tim kako da se normalizuje saradnja s Moskvom.

Ona je dodala da to ide u prilog težnji Brisela da stekne “stratešku autonomiju” u odnosu na partnere sa druge strane okeana u novom multipolarnom svetu.

Kijev: Povlačenje ruskih trupa nedovoljno za okončanje sukoba između Ukrajine i Rusije

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je danas da povlačenje ruskih vojnih snaga sa granice sa Ukrajinom može ublažiti tenzije, ali da takav korak neće zaustaviti eskalaciju ili sukob u istočnom ukrajinskom regionu Donbasu.

"Ako Rusija zaista povuče sa granice sa Ukrajinom ogromne vojne snage koje je tamo rasporedila, to će već ublažiti tenzije. Ali moramo imati na umu da ovaj korak ne bi stavio tačku ni na trenutnu eskalaciju, ni na sukob između Ukrajine i Rusije", navodi se u saopštenju ukrajinskog ministra, a prenosi agencija Rojters.

Kuleba je u saopštenju pozvao zapadne partnere Ukrajine da nastave da pomno prate situaciju i da preduzmu efikasne mere u nastojanju da obeshrabre Rusiju.

Ruske vlasti su juče saopštile da su naložile povratak vojnih trupa u baze iz područja blizu granice sa Ukrajinom.

Litvanija, Letonija i Estonija proterale ruske diplomate

Litvanija, Letonija i Estonija naredile su odlazak četiri diplomate iz ruskih ambasada u tim zemljama želeći da time pokažu solidarsnost sa Češkom.

Rojters prenosi da su ministrastva spoljnih poslova ovih zemlja, koje su članice NATO i Evropske unije, saopštila da je Litvanija proglasila nepoželjnim dvojicu ruskih diplomata, a Letonija i Estonija po jednog.

„Proterani su koristili diplomatsko pokriće za špijuniranje. U EU bi trebalo da bude manje ruskih tajnih agenata, a naše češke kolege skrenule su pažnju na njihove aktivnosti koje su bez presedana“, rekao je novinarima litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis.

Češka je saopštila prošle nedelje da su dva ruska špijuna koja su optužena i za trovanje bivšeg ruskog agenta Sergeja Skripalja nervnim agensom u Britaniji 2018. godine, takođe odgovorna za eksploziju u češkom skladištu municije 2014. godine u kojoj su stradale dve osobe.

Litvanija je u četvrtak pozvala zemlje NATO-a na solidarnost sa Češkom, koja je u subotu proterala 18 članova ruskog diplomatskog osoblja iz Praga, a danas je zatražila od Rusije da povuče većinu preostalog diplomatskog osoblja kako bi to odgovaralo broju osoblja koje trenutno ima češka ambasada u Moskvi.

Izvor: Танјуг