TV Most

Srpska akademija nauka i umetnosti obeležava 182 godine od osnivanja, na svečanosti dodeljene nagrade "Medalja SANU" akademicima Vladimiru Kostiću i Gojku Subotiću.

Svečanost je počela intoniranjem himne "Bože pravde".

Pozdravnu reč u Svečanoj sali SANU uputio je predsednik, akademik Zoran Knežević.

Knežević je, kako je istakao, pokušao da odgovori na pitanje koje se povremeno javlja u javnosti, a ponekad i u, kako ističe, "malicioznom kontekstu osporavanja smisla i prava Akademije na samo njeno postojanje".

"Srpska akademija nauka i umetnosti, kao uostalom i većina institucija ove vrste, može se odrediti kao dom najviših stremljenja i specifičnog društvenog položaja, pri čemu mi sebe vidimo u dvostrukoj ulozi – radnoj i počasnoj", rekao je Knežević.

Kako je poručio, "ako se akademija ograniči samo na svoju reprezentativnu, počasnu ulogu, i ako se anahronim smatra takav način odavanja počasti ljudima koji su ostvarili značajne naučne i umetničke rezultate i dali važne doprinose svojoj sredini, svom narodu ili, zašto ne, celokupnoj ljudskoj zajednici, onda su i akademije valjda anahrone institucije".

"Ako, međutim, akademije u odgovarajućem društvenom okruženju postanu centri u kojima se susreću i prelamaju aktuelni stvaralački i intelektualni potencijali i tokovi, ako deluju kao stvarne 'najviše naučne i umetničke institucije' u svom okruženju, onda ne samo da to nisu anahrone institucije, već one predstavljaju prirodni sastavni deo savremene akademske zajednice i svakog civilizovanog društva", naveo je Knežević.

Poručuje da akademije moraju da prate zbivanja u nauci i umetnosti, pojavu novih naučnih disciplina i umetničkih pravaca, da se tim promenama, sa merom opreza, pa i poželjne konzervativnosti, postepeno, ali kontinuirano prilagođavaju, kako bi uspešno odgovorile izazovima vremena.

Naglašava da za njega nema dileme da u "Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i među njenim članovima postoji jasna i puna svest o svim izazovima i teškoćama sa kojima se naša država i narod, ali i celo čovečanstvo, suočavaju u ovim izuzetno turbulentnim vremenima u kojima smo svedoci ubrzanog rastakanja do sada postojećeg sistema međunarodnih odnosa, a da se pri tom ne naslućuju čak ni obrisi nekog novog sistema koji bi nadomestio ovaj nestajući".

"SANU i njeni članovi nastoje da kroz svoje aktivnosti prepoznaju i razumeju te trendove i izazove i da ponude naučno zasnovane odgovore na niz otvorenih pitanja sa kojima se svi suočavamo: od opšte ljudskih problema klimatskih promena, zagađenja i ekološke perspektive naše planete, siromaštva i nejednakosti u razvoju, položaja i uloge malih država u svetskom poretku, do niza problema koji posebno pogađaju naš narod i našu sredinu, kao što su pitanje Kosova i Metohije, položaj našeg naroda u susednim državama, očuvanje duhovnog i materijalnog nasleđa našeg naroda, pitanja starenja naše populacije i demografske budućnosti Srbije, zdravlja i lečenja našeg stanovništva, energetske bezbednosti i izazova koje sobom nosi veštačka inteligencija, stvaranja zdrave sredine u kojoj će odrastati naši potomci", rekao je Knežević.

Navodi da su upravo te ključne teme dominirale u aktivnostima akademika i da je održan niz veoma značajnih i uspešnih naučnih skupova, rasprava, tribina i predavanja na kojima su ova i druga ključna pitanja razmatrana i davani predlozi za njihovo razrešavanje ili makar za pokušaje pomeranja nekih od njih sa mrtve tačke.

"Bez pretenzija da tvrdimo da smo na sve njih uspeli da pronađemo prave odgovore, mislim da se ipak radi o značajnim aktivnostima", rekao je Knežević.

Naveo je i da odnose SANU sa državom treba uporno i pažljivo negovati i održavati, pre svega putem otvorenog i iskrenog dijaloga, odnosno preko neposredne saradnje u poslovima u kojima kompetencije SANU mogu da budu od koristi državi i društvu.

Kako kaže, podaci o brojnom stanju članstva SANU kažu da je "danas manje akademika nego što ih je bilo u predvečerje prethodnih izbora".

"Akademija postaje sve starija, da se kritično smanjio broj članova u više odeljenja, da imamo nesrazmerno mali broj žena u našem članstvu, pa postaje jasno da na predstojećim izborima treba imati dovoljno i mudrosti i svesti kako bismo ovu našu dugoročno gledano nepovoljnu situaciju i trend bar počeli da popravljamo. Ne smemo, međutim, da zaboravimo da je svaki oblik pozitivne diskriminacije pri izboru novih članova u suprotnosti sa samom suštinom Akademije i da neprikosnoveni kriterijum za izbor u njeno članstvo mora da bude samo i jedino naučni, odnosno umetnički doprinos kandidata", istakao je Knežević.

Dobitnici nagrade "Medalja SANU" akademici Vladimir Kostić i Gojko Subotić

Ovogodišnji dobitnici "Medalje SANU" su: iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka akademik Vladimir S. Kostić, a iz oblasti društvenih i humanističkih nauka akademik Gojko Subotić.

Foto: T a n j u g

Njima su na svečanoj akademiji uručene medalje.

Istorija SANU počela je 7. novembra 1841. godine (po starom kalendaru) kada je osnovano Društvo srpske slovesnosti (DSS) sa ciljem da proučava srpski jezik i na njemu širi nauke, a 1886. godine osnovana je Srpska kraljevska akademija (SKA). Nakon Drugog svetskog rata zvaničan naziv Akademije je bio Srpska akademija nauka (SAN), a godine 1960. SAN je preimenovana u Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU).

Izvor: T a n j u g, RTS