TV Most

Sutra je 25.maj, dan koji smo u bivšoj državi SFRJ obeležavali kao Dan mladosti. Taj datum je bio proglašen za rođendan Maršala Tita i, uz mnoštvo drugih manifestacija, bitno je doprineo kultu Josipa Broza Tita, koji i danas živi, bar u srcima jugonostalgičara.

Iako je u matičnim knjigama opštine Klanjec, gde je, u obližnjem Kumrovcu, Josip Broz rođen, kao datum njegovog rođenja upisan 7. maj 1892. godine, cela Jugoslavija je kao njegov rođendan usvojila baš 25. maj. 

Tog dana 1944. godine Nemci su, s ciljem da uhvate vođu jugoslovenskih partizana, izvršili desant na Drvar, gde se tada nalazilo sedište Vrhovnog štaba Narodnoslobodilačke vojske Jugoslavije. Brzom reakcijom i uz pomoć britanske vojne misije, Tito je tada uspeo da se izvuče iz Drvara i - kako legenda kaže - to je bio njegov drugi rođendan, koji je potom prihvaćen kao da je pravi.

Kult Maršala Tita građen je još za vreme rata, a odmah po završetku rata iz Kragujevca je, na inicijativu tamošnje omladine, krenula prva Titova štafeta, koja mu je uručena u Zagrebu, a narednih godina štafeta je putovala kroz celu zemlju, do Belog dvora u Beogradu. Maršal je želeo da svoj novi rođendan podeli sa jugoslovenskom decom i omladinom.

“Ja ne bi volio da se moj rođendan slavi tamo kao nekakav blagdan i, šta ja znam, nešto tako… volio bih da to bude praznik svih vas, djece cijele naše socijalističke zajednice, da to bude dan mladosti”, rekao je, navodno, jednom prilikom, Maršal Tito.

Od 1957. godine 25. maj je i zvanično postao Dan mladosti, a svake naredne godine na stadionu JNA u Beogradu održavani su masovni sletovi, čije je finale bila svečana predaja štafete Maršalu Titu. Igrom slučaja ili sudbine, poslednja osoba koja je lično u ruke predala štafetu Titu bila je omladinka sa Kosova i Metohije Sanija Hiseni.

“Voljeni druže Tito, stotine hiljada ruku mladih nosilo je ovu štafetu do tebe, putevima naše divne domovine, sa našim najiskrenijim željama upućenim tebi”, izgovorila je Sanija Hiseni tog 25. maja 1979. godine.

Tito je naredne godine preminuo, a štafeta i Dan mladosti poživeli su još nekoliko godina, do 1987. godine, kada je štafeta bila napravljena od pleksiglasa, sa osam kapi krvi koje, gledano iz današnje perspektive, mogu nagoveštavati početak prolivanja krvi na ovim prostorima. Sledeće godine, 1988, poslednji put je na beogradskom stadionu održana priredba povodom Dana mladosti, a potom je Dan mladosti definitivno ukinut i otišao u istoriju.

Izvor: TV Most