TV Most

Predstava za decu "Sirano" Narodnog pozorišta Priština izvešće se u ponedeljak i utorak u Zvečanu i Leposaviću, na severu Kosova i Metohije.

Predstava će se igrati:

24. 02. 2020. (ponedeljak) u 13.00 u Domu kulture "Trepča" u Zvečanu
25. 02. 2020. (utorak) u 14.00 u Domu kulture "Sava Dečanac" u Leposaviću

Autor: Igor Bojović
Reditelj: Nenad Todorović
Kostimograf: Bojana Kostadinović
Kompozitor: Jugoslav Hadžić
Scenografija: Nenad Todorović / asistent Dejan Stepić
Likovni radovi: Goran Stojčetović
Koreograf: Nebojša Gromilić

Igraju:
SIRANO - Aleksandar Gligorić
ŠIZELA - Aleksandra Cucić / Tamara Tomanović
ROKSANA - Milica Majstorović
GROF DE PLIŠ - Strahinja Bičanin
LEPI KRISTIJAN - Nikola Đorđević

REČ AUTORA
Kada bih morao da kažem koji je moj omiljeni komad, bez mnogo razmišljanja odgovorio bih “Sirano de Beržerak”, Edmona Rostana. Kada bih morao da odlučim koja je vrsta mog omiljenog stiha, svakako bih rekao - aleksandrinac. I zaista, ovo delo koje predstavlja osnovu mog celokupnog rada, kad je reč o dramskim tekstovima za decu, (pored Šekspira, bajki, deseterca, osmerca i epske poezije) nepresušni je izvor moje inspiracije. U predstavi koja je pred vama, dragi gledaoci i dragi čitaoci, namera malenog pisca nije bila da dosegne visine i dubine Edmona Rostana, već da ovo delo približi deci i svom detinjstvu kada se sa njim prvi put i susreo. Stvaralaštvo je, kako reče Viktor Igo, (re)kreativni svet detinjstva. U mom slučaju, ono ne bi bilo to što jeste da nije imalo poetsku dušu smeštenu u karikaturalne obrise jednog nezgrapnog i nosatog, fizički “obeleženog” Sirana iz koga, poput gejzira što, kao vodoskok prepun vreline šiklja iz, davno ugašenog, vulkana, naviru najlepši mogući stihovi. Ova “lepota ružnog” obeležila je i ceo moj život. Zato je i ovo delo, ispričano svojim jezikom, koji samo podseća na Rostanov, vraćanje jednog malog a velikog duga i duhu i telu koji nisu mogli a da se ne identifikuju sa glavnim junakom, sa Siranom. Ako postoji komad za koji mi je žao što ga nisam ja napisao i lik koji je kao stvoren da bude identifikacioni artificijelni uzor svima koji smo (a svi smo, kasnije sam načuo), na neki način “obeleženi” onda je to svakako “Sirano de Beržerak” Edmona Rostana. I zato se, možda, celog života, igram nekog Sirana i “glumim” nekog Rostana. I zato je ovo delo, provučeno kroz filtere pojednostavljene lične imaginacije i sopstvene igre, sada pred vama. Ako se, na moju radost, odlučite da čitate i original preskočite Siranova pisma Roksani koja “prepisana” iz Rostanove “herojske komedije” možete i ovde naći.

REČ REDITELjA
Nije nama Sirano neodoljiv jer mu kroz nozdrve prolaze ljubavni uzdasi snagom uragana, zato što, reklo bi se, ima njuh za poeziju. Nije nam naš Sirano romantičan jer može da voljenoj princezi njonjom mesec sa horizonta dobaci. Ne divim se ja njemu samo zato što iz profila podseća na kljunara iz Tasmanije. Ne. Naš Sirano je neuporediv jer je neotesano dirljiv, drsko stidljiv, spreman da sam pokoka imperijalnu armadu a da mu sve vreme klecaju kolena od zaljubljenosti. Volimo Sirana jer nas je naučio: neće lepotan da promeni svet. Nego pesnik.

Izvor: TV Most