TV Most

On je, gostujući u emisiji "Slobodno srpski..." kazao da država Srbija godišnje za Kosovo izdvaja 33 milijarde dinara (oko 300 miliona evra), da će nastaviti da ulaže i da kako je kazao niko ko je zaposlen u institucijama koje rade u sistemu Republike Srbije neće ostati bez posla.

„Naši ljudi u institucijama ostaju na svojim radnim mestima. Mi nećemo dozvoliti da ni jedno radno mesto bude izgubljeno ili ugašeno. Oni ljudi koji danas rade, radiće i sutra, posebno oni koji žive na Kosovu i Metohiji“, naglasio je Djurić u intervjuu Budimiru Ničuću, predsedniku Društva novinara Kosova i Metohije.

Komentarišući neusvajanje amandmana na Ustav Kosova, koji su trebali da „otvore put“ formiranju Specijalnog suda za ratne zločine bivše OVK Đurić je rekao da su albanski političari prvi put u poslenjih 15 godina rekli „ne“ međunarodnoj zajednici i da su u političkom smislu prešli crvenu liniju kod međunarodne zajednice.

„U poslednjih 15 godina nije bilo ovako direktnog i flagrantnog odbijanja nečeg što je volja svih ključnih činilaca u međunarodnoj zajednici koji ovde imaju uticaj i mislim da su razljutili mnoge, da su pogrešno izračunali, ali to je njihov problem. Međunarodna zajednica je pred njih postavila jasne zahteve i mislim da oni ne shvataju u kakvoj su poziciji, jer neki od njih su se očigledno zaista uživeli u ulogu nekakve nezavisne politike, a svima je jasno da su sve samo ne nezavisni“, rekao je Djurić.

Ne želeći da detaljnije govori o Zajednici srpskih opština (ZSO), zbog kako je kazao dogovora u Briselu da se ne otkrivaju detalji o tome, Đurić je kazao da će ZSO imati izvršna ovlašćenja, da će se zvati Zajednica srpskih opština i nikako drugačije i da će sigurno biti formirana, ma koliko se tome pritivili u Prištini.

„Alternativa Zajednici srpskih opština (ZSO) ne postoji, to je nešto što oni moraju da sprovedu, ako ne sprovedu onda će to sprovesti drugi za njih i oni su toga svesni, a to je međunarodna zajednica koja će upotrebiti sve političke i druge mehanizme da bi sprovela i one delove briselskog sporazuma koji su za nas teški, ali i ovaj ključni deo koji se odnosi na ZSO“, istakao je Marko Djurić.

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju je kazao da će se Srbija kroz pregovore boriti za svu svoju imovinu na Kosovu bez obzira da li se ona nalazi na severu Kosova ili u sredinama gde Srbi više i ne žive. On je kazao da Priština želi da pobegne od razgovora o imovini, ali da će po njegovim rečima to „kad tad doći na dnevni red, kao što je došao i Specijalni sud“.

„Priština zna da mi imamo sve, svaki račun ko je šta ulagao i davao ovde. Nešto para je davala Srbija, nešto i to ne malo je davano iz drugih jugoslovenskih republika, možda će i neko od njih od kojih su neki i priznali nezavisnost Kosova da zatraži deo svoje imovine. Oni beže od te diskusije, ali mislim da je zapadna civilizacija generalno zasnovana na poštovanju prava svojine i kao što je ovaj specijalni sud čekao dugo i dočekao vreme da bude na dnevnom redu, tako će i pitanje imovine doći na dnevni red. Rešavanje pitanja imovine je važno ne samo za Srbe i Srbiju već i za Albance, jer kako će neki ozbiljan investitor da dođe ovde i da uloži neka ozbiljna sredstva dok ovde postoji tako jasno sporenje o tome šta je čije“, zaključio je Đurić.

Izvor: New Press, Medija centar ÄŒaglavica