Srpsko srednjovekovno nasleđe na KiM je neotuđivo, svaki kamen svedoči

:

:

TV Most

Foto: Танјуг

clock

Septembar 26, 2020   17:59

0

22

Srpsko srednjovekovno nasleđe na KiM je neotuđivo, svaki kamen svedoči

Na Kosovu i Metohiji spomenici kulture koji su pretrajali vekovima svedoče o životu Srba, čiji je broj sada u mnogim mestima gotovo simboličan. Srpsko srednjovekovno nasleđe predstavlja integralni deo kulturne baštine Evrope.

U tom delu naše zemlje evidentirana su 372 spomenika kulture i više od 1.300 ostataka hrišćanskih obeležja. Većina je nasleđe iz antičkog perioda i iz srednjeg veka. Najbrojniji su oni podignuti od 12. do 16. veka.

U Prizrenu je Eparhija raško-prizrenska obeležila hiljadugodišnje postojanje. Prvi put se pominje u Hrisovulji vizantijskog cara Vasilija Drugog 1019, kada je ušla u sastav Ohridske arhiepiskopije.

"Ove svetinje imaju svoje ime, imaju svoga ktitora. Mnogo je materijalnih izvora u njima koji to pokazuju. Natpisi, povelje, freske. One pripadaju našem narodu i ne može ih niko otuđiti. To su pravoslavne svetinje Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda", ističe vladika raško-prizrenski Teodosije.

Epoha vladarske loze Nemanjića vreme je podizanja ktitorskih zadužbina. Izgrađeno je 200 manastira i crkava izuzetne vrednosti.

Visoki Dečani, prestoni hram Srpske pravoslavne crkve, Pećka patrijaršija i dve zadužbine kralja Milutina, Bogorodica Ljeviška i Gračanica - spomenici su iz 14. stoleća upisani i u Uneskov registar svetske baštine.

Nadomak Peći ustoličeno 45 patrijarha 

Udno Prokletija, nadomak Peći, podignut je prestoni hram srpskih arhiepiskopa i patrijaraha. Najbolja potvrda da je 45 patrijaraha ustoličeno na ovom mestu je upravo mermerni tron koji je iz 13. veka.

Drevnu lavru u drugoj deceniji trećeg milenijuma pohodio je sve veći broj inostranih turista.

"Dolaze... Najviše je bilo Japanaca, Francuza. Engleza i iz drugih zemalja. Dolaze da vide da je to apsolutno srpsko i da ovo nije od juče. Sama istorija dokazuje čije je", navodi Mati Haritina, igumanija Pećke patrijaršije.

U zadužbini Stefana Uroša Trećeg - Visokim Dečanima iz perioda procvata srpske srednjovekovne države u priprati Vaznesenjskog hrama loza Nemanjića i ktitorski natpis pokazuju čije je nasleđe.

"Visoki Dečani manastir su koji postoji 700 godina. Kada bi ovi zidovi mogli da pričaju celu našu istoriju nas ovde, to bi bila priča bez kraja. Ta nada u Boga i vera u pomoć Svetog kralja je blažila monahe i sve one koji su tražili utehu", navodi arhimandrit Sava, iguman manastira Visokih Dečana.

Prizren – poseban grad 

Nadomak grada muzeja na obodu Metohije vidni su konzervirani temelji zadužbine cara Dušana, Manastira Svetih Arhangela a u Prizrenu lepotom arhitekture i fresko-slikarstva zadivljuje Ljeviška.

"Prizren je vrlo poseban grad. To je jedini naš grad gde ima 10 srednjovekovnih crkava i po tome se ne može porediti ni sa jednim drugim srpskim gradom", kaže protosinđel Andrej, zamenik rektora Bogoslovije "Svetih Kirila i Metodija" u Prizrenu.

Svetinje su opevane ne samo u našoj književnosti, od kojih nas mnoge poput Rakićeve "Simonide" opominju da ih moramo sačuvati za buduća pokolenja.

Izvor: RTS

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva