TV Most

Ulaskom u Novu godinu, predsedavanje Savetu Evropske unije preuzela je Hrvatska. Najmlađa članica Unije predsedava prvi put, a iako će u tih šest meseci najveći izazov biti Bregzit, hrvatski zvaničnici su već istakli da će im jedan od prioriteta biti i politika proširenja Unije. Šta to znači za Zapadni Balkan, a šta za Srbiju?

U prazničnim danima, Hrvatska gosti na stotine hiljada turista. Od otkucaja u ponoć, tek treba da se dokaže kao domaćin, ali starijim članicama Unije. 

"Mi prvi put, kao najmlađa zemlja članica, predsedavamo i dajemo veliki značaj tom evropskom putu", navodi Goran Grlić Radman, hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova.

Kako vide Evropu, opisali su u dokumentu sa četiri poglavlja: onu koja se razvija, povezuje, štiti i koja je uticajna.

Temu proširenja, iako ne pominju, deo je šireg programa koji Hrvatska ima sa prethodne dve predsedavajuće – Rumunijom i Finskom.

Na izmaku predsedavanja tzv. trojke je zagrebački samit Evropska unija – Zapadni Balkan, u maju.

"Ja samo ne bih volela da u Zagrebu ponovo čujemo iste diplomatske formulacije, previše optimistične i tako postavljene da zapravo ne kažu ništa novo, ali da eto daju neki psihološki podstrek čitavom procesu", navodi Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Najava pomaka 

Zaduženi da rukovode hrvatskim predsedavanjem najavljuju konkretnije pomake.

"To je politički izuzetno značajno jer tu dolazi impuls prema koracima napred, zajedničkim reformama prema stvarnoj EU perspektivi. Idemo ambiciozno prema zagrebačkom sastanku na vrhu, uz jasan cilj da se, po mogućnosti, pre svibnja otvore pregovori sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom", navodi Andrej Plenković, predsednik Vlade Hrvatske.

O Srbiji i njenom putu, hrvatski stav podrazumeva podršku, ali i uslovljavanje nerešenim bilateralnim pitanjima. Pokazalo se to i u predsedničkoj kampanji.

Zoran Milanović, kandidat za predsednika Hrvatske (SDP) navodi da ne bi blokirao Srbiju na putu u EU.

Kandidatkinja HDZ-a i aktuelna predsednica navodi da će insistirati na pronalasku nestalih pre nego što Srbija uđe u EU.

Predsednik o tome ne odlučuje, a oni koji mogu ranije su se pokazali kod poglavlja 26, ali i 23, čije su otvaranje mesecima blokirali.

"Napredak Srbije zavisi samo od Srbije i od onih merljivih rezultata koje smo u stanju da dokažemo EK i svim državama članicama. Hrvatska je samo jedna od 28 država članica te ona jedna neće moći ni da pomogne Srbiji, niti da joj odmogne na putu", ocenjuje Dragojlovićeva.

Naročito tokom predsedavanja – jer se ovlašćenja uglavnom svode na rukovođenje u radnim grupama i konferencijama Saveta Unije. Moguće je nametnuti neku temu, ali već je izvesno da će narednih šest meseci obeležiti Bregzit, razgovori o klimi, sedmogodišnjem budžetu Unije, ali i o proširenju.

Izvor: RTS