TV Most

Portparol EU Peter Stano izjavio je da će se visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj lično baviti svim pitanjima koja se tiču normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, prenosi Gazeta Ekspres.

Borelj je, pre nekoliko nedelja u glavnom gradu Nemačke, održao sastanak sa nekoliko evropskih stručnjaka s kojima je razgovarao o mogućnosti razmene teritorija i korekciji granice, navodi taj prištinski list.

Publicista Veton Suroi istakao je da je Borelj želeo da zna da li je rešenje da Srbija preuzme sever Kosova.

Stručnjaci su, kako se navodi, rekli Borelju da će tako nešto otvoriti "Pandorinu kutiju", dok je on uzvratio pitanjem "kako uraditi da Srbija nešto dobije."

Nakon tih navoda, prištinski list Gazeta Ekspres kontaktirao je Boreljovu kancelariju da utvdi da li je on zaista imao takav sastanak i da li je zainteresovan da vrati spornu temu korekcije granice u dijalog.

Međutim, portparol EU Peter Stano nije potvrdio niti demantovao Suroijeve tvrdnje da je Borelj zainteresovan za korekciju granica i da želi da Srbija nešto dobije u pregovorima, napomenuvši da će se Borelj pozabaviti svim pitanjima vezanim za normalizaciju odnosa, navodi Gazeta Ekspres.

"Borelj će nastaviti da se lično bavi Zapadnim Balkanom, uključujući rad na trajnom i pravno obavezujućem sporazumu između Kosova i Srbije, baveći se svim pitanjima u vezi normalizacije", istakao je Stano.

Prema njegovim rečima, sporazum mora biti u skladu sa međunarodnim pravom, pravilima EU, kao i da bude prihvatljiv za države članice EU i region.

Suroi je poručio da bi, ukoliko Borelj uđe u raspravu o korekciji granice, učinio istu grešku kao i bivša glavna pregovaračica Federika Mogerini sa trogodišnjim zastojem u dijalogu između Kosova i Srbije.

I pored rasprostranjenog protivljenja i tvrdnji da je ideja o korekciji granica mrtva, stručnjaci i poznavaoci situacije na Zapadnom Balkanu veruju da takva ideja luta kao "zombi" koji čeka oživljavanje, navodi Gazeta Ekspres.

Nakon uspostavljanja novih institucija u Prištini, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija pojačale su intenzitet u podsticanju Kosova i Srbije ka konačnom rešenju.

SAD, sa svojim specijalnim izaslanikom Ričardom Grenelom, više su zainteresovane za napredak dve strane u oblasti ekonomskog razvoja, dok EU, osim tehničkih pitanja, ima za cilj i politički dijalog.

O ideji korekcije granice prvi put se razgovaralo na forumu u Austriji u avgustu 2018. godine, gde su bili prisutni predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači.

Na taj događaj usledile su snažne reakcije, nemačko, britansko i francusko protivljenje, kao i otpor svih političkih partija na Kosovu, podseća Gazeta Ekspres.

"Zemlje u regionu ne treba da se plaše mogućeg sporazuma između Kosova i Srbije, čak i ako to uključuje korekciju granica. To neće biti korekcija zasnovana na etničkoj pripadnosti. Kosovo će i dalje biti multietnička zemlja i podržavaće prava manjina", rekao je Tači  u avgustu 2018. godine.

Da bi blokirao pregovore između Kosova i Srbije u kojima je Mogerini čak i dozvolila diskusije o granici, bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj uveo je taksu od 100 odsto na srpsku robu, što je odluka koja je blokirala dijalog već više od godinu dana, podseća Gazeta Ekspres.

Izvor: Kosovo online/Gazeta express