TV Most

Najave po kojima bi evropski pregovarač Miroslav Lajčak mogao sutra da predstavi nacrt sveobuhvatnog sporazuma, čiji bi sastavni deo bilo i implicitno priznanje kosovske nezavisnosti kroz omogućavanje članstva Prištine u UN, odražavaju nameru vodećih država članica EU da ubrzaju proces dijaloga, koji je i pre zastoja dugog godinu i po dana, već bio u svojevrsnoj krizi, rekao je za Kosovo Onlajn Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost .

Starović smatra da se može već naslutiti da bi političke formulacije mogle biti slične prvobitnom nacrtu Briselskog sporazuma iz 2013, koji je tada, kao prvi potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić uprkos žestokim pritiscima odbacio.

"Pomalo apsurdno deluje to da bi se od Beograda sutra moglo zahtevati da prihvati nove obaveze koje izlaze izvan okvira sporazuma postignutog pre više od sedam godina, a da Priština sa svoje strane nije ispunila osnovnu obavezu koja je precizno definisana u prvih šest članova Briselskog sporazuma i omogućila formiranje Zajednice srpskih opština", ukazuje Starović.

Smatra da bi, bez obzira na suštinsku nelegitimnost takvih zahteva koje bi EU mogla ispostaviti, zvanični Beograd morao da deluje veoma odmereno i suzdržano, "pažljivo analizirajući kakvim će daljim koracima ti zahtevi biti propraćeni, odnosno šta predstavlja sadržinu ultimatuma, kako je štampa već nazvala poruku Brisela predsedniku Srbije".

Starović navodi da je EU u prethodnim godinama prikazala odustvo kapaciteta da presudno utiče na razvoj političkih odnosa u regionu, bilo da se radi o primeni podsticajnih ili kaznenih mera. To je, kako kaže, delom i posledica značajnih razlika u pogledima pojedinih država članica na prilike u ovom delu kontinenta.

"Međutim, iako je tzv. meka moć EU gotovo u potpunosti iščilela, visoku dozu opreza nalaže direktni angažman ključnih država članica poput Nemačke, pod čijom se neformalnom kontrolom nalazi i zvanični pregovarač Brisela Miroslav Lajčak. Razumevajući da nikakav embargo poput onog iz 90-ih danas nije moguće primeniti prema Srbiji, da ne govorimo o vojnoj agresiji NATO iz 1999, mora se imati u vidu to da je projekcija ekonomske moći Berlina u našem regionu toliko snažna da bi se već i neka vrsta 'lakih sankcija' veoma negativno odrazila na socioekonomske prilike i perspektivu privrednog razvoja Srbije", kaže Starović.

Prema njegovom mišljenju, izvesno je da će se državno rukovodstvo Srbije naći u narednom periodu pred velikim izazovom kako da zaštiti legitimne interese Srbije na prostoru Kosova, a da pritom ne ugrozi dalji ekonomski razvoj koji u velikoj meri zavisi od privredne saradnje i ulaganja koja dolaze iz Nemačke.

"U tom cilju bi se korisnim mogle pokazati obnovljene političke veze Beograda sa Parizom, čiji pristup problemu Kosova i Metohije je za nijansu odmereniji u odnosu na Berlin, što bi u perspektivi moglo, bar donekle, da amortizuje snažne pritiske koji nas očekuju iz pravca Nemačke", kaže Starović.

Starović smatra da bi zvanični Beograd, takođe, morao da podstakne intenzivniji angažman Vašingtona, koji se uprkos kontinuiranoj podršci koju pruža kosovskoj nezavisnost, ipak, za razliku od Berlina, pokazao spremnim da u više navrata primeni kaznene mere prema Prištini, a svaka ravnomernost u pritiscima na dve strane u praktičnom smislu olakšava poziciju Srbije.

Izvor: Kosovo onlajn