TV Most

Potpredsednik vlade i šef Radne grupe za unapređenje izbornih uslova Nebojša Stefanović izjavio je da mu je žao što Tanja Fajon izjave o stanju u Srbiji da su demokratija i sloboda medija ozbiljno ugroženi ne bazira na činjenicama i konkretnim aktivnostima koje vlada preduzima, već na sopstvenoj političkoj pristrasnosti.

"Žao mi je što Fajon nije uspela da prevaziđe simpatije prema određenim političkim strukturama u našoj zemlji. Nedopustivo je iznositi niz paušalnih ocena o stanju u Srbiji, a da se za to ne navede čak nijedan konkretan primer", rekao Stefanović za Tanjug, reagujući na ocene poslanice EP Tanje Fajon da se Srbija nalazi u političkoj krizi, da su demokratija i sloboda medija ozbiljno ugroženi, jer nacionalni kanali ne tretiraju sve političke stranke jednako.

Tanjug (Sava Radovanović)

Stefanović je naveo da Srbija nije evropska zemlja u kojoj ubijaju novinare, već u kojoj sve političke stranke mogu da iznose svoja mišljenja, sa kojima je javnost odlično upoznata.

Kako kaže, u Srbiji opozicija može da kaže šta god želi, da izmisli bilo šta i da ima dovoljno medija, koji će to objaviti, bez ikakve provere istinitosti tih tvrdnji, kao što bi, ističe, uradili mediji u Zapadnoj Evropi.

"Svaka tvrdnja, ma koliko bila neistinita i neproverena, pojavljuje se u medijima, bez da građani ikada dobiju makar izvinjenje za brutalne laži“, kaže Stefanović.

Kao primer, naveo je tvrdnju poslanice Marinike Tepić da je farma koka nosilja, koja postoji u okviru vojnog kompleksa u Morović više od 40 godina, državna farma narkotika, dodajući da je deo medija, iako je mogao da proveri, to objavio bez ikakve provere.

"I, kakva je to onda nesloboda medija? U kojoj ozbiljnoj evropskoj zemlji bi bilo moguće objaviti tako nešto, bez ikakve provere? Nažalost, u Srbiji je moguće objaviti i takvu laž. To, naravno, sve govori o ljudima koji su je izmislili, ali govori i o stepenu demokratije u Srbiji", rekao je Stefanović.

On je dodao da je zanimljivo da razni kritičari nemaju nijedan argument kojim bi objasnili šta je to danas lošije u odnosu na Srbiju 2012. godine, kada su na vlasti bili oni koje, kaže, protežira Tanja Fajon.

Stefanović je rekao i da je pre nekoliko dana na internetu, preko javno dostupnih izvora, pogledao koliko su puta predstavnici opozicije gostovali u političkim emisijama na RTS, te da je zaključio da su samo prošle godine, u dve političke emisije na javnom servisu, gostovali skoro 20 puta.

"Da li sam mogao da sanjam da neko iz SNS-a, u vreme kad su Đilas i Jeremić bili na vlasti, ima i polovinu toga? Apsolutno ne", naveo je Stefanović i dodao da su predstavnici SNS u to vreme gostovali samo u TV emisijama koje su bile deo obaveznog izbornog programa.

Kaže i da danas predstavnici opozicije imaju pozive televizija sa nacionalnom frekvencijom, da "potpuno i suvereno" vladaju nedeljnicima, dok su, dodaje, neki od nedeljnika u njihovom vlasništvu ili vlasništvu "tajkuna koji su im bliski".

"Imaju i ogroman uticaj na pojedine dnevne novine, a poseduju i dosta svojih medijskih portala i internet sajtova na kojima objavljuju informacije koje su dijametralne u odnosu na istinu", rekao je Stefanović.

On smatra da je licemerno danas govoriti o zabrinutosti zbog slobode medija, a da se to pitanje nije postavilo 2011. godine kada je Verica Barać u izveštaju napisala da su "mediji izloženi ogromnom političkom pritisku i da je nad njima uspostavljena potpuna kontrola".

"Tada je Đilas bio vlasnik svih sekundi u Srbiji, uticao preko svojih marketinških agencija na politički život i informativni program svih televizija, uključujući i RTS sa kojim je imao ogromna poslovanja. Zbog njih je i tužilaštvo podiglo optužnicu protiv ljudi koji su, kako se sumnja, oštetili RTS za gotovo šest miliona evra", podseća Stefanović.

On je istakao i da je za demokratiju u Srbiji dobro da se izborni cenzus smanji i da su tvrdnje o štetnosti ovakvog predloga potpuno besmislene.

"Očigledno je da se ni u kritikovanju ideje o smanjenju izbornog cenzusa sa pet na tri odsto ni Tanja Fajon, a ni neki drugi koji podržavaju Dragana Đilasa i njegovu političku grupaciju nisu dobro snašli", naveo je Stefanović.

Kako kaže, netačne su tvrdnje da nema javne rasprave, jer je očito da se o njoj živo raspravlja, te da je ušla u toliko širok diskurs "da je izgleda stigla i u EP".

Stefanović je istakao i da je smanjenje cenzusa loše isključivo za vladajuću stranku, odnosno da to nije dobro samo za SNS, jer će imati manji broj mandata sa istim brojem osvojenih glasova.

"Moraćemo još više da se trudimo, jer ćemo imati veći broj političkih stranaka protiv sebe, koje će se u parlamentu udruživati kako bi pokušali da stvore većinu protiv najveće političke stranke u Srbiji. Zato u smanjenju cenzusa nema ničeg dobrog za SNS", naveo je Stefanović.

Dodao je da upravo u tome što predlaže predsednik Vučić leži prednost za demokratiju u našem društvu, a da predlog da se smanji izborni cenzus zapravo izbija argumente onim političkim strankama koje tvrde da nema dovoljno demokratije u Srbiji.

"To se očigledno ne sviđa Tanji Fajon koja pokušava da političkim, a ne suštinskim argumentima, degradira ono što smo postigli u poslednjih šest meseci u unapređenju izbornog procesa i demokratije", kaže Stefanović.

Zato bi, dodaje, voleo da Tanja Fajon pogleda šta je sve unapređeno u prethodnom periodu, pošto je bila prisutna i tokom međustranačkogdijaloga koji je vođen proteklih meseci.

"Samo neka pogleda koliku smo razliku napravili u odnosu na sve ono što nam je ostavila vlast Đilasa, Jeremića i njihovih saradnika. Da razgovaramo argumentovano, da razgovaramo o tome koliko je sada bolji birački spisak, koliko imamo veće prisustvo predstavnika opozicije u medijima, od kojih se neki čak nisu ni oprobali na izborima, pa suštinski i ne znamo da li zaista predstavljaju značajniji broj ljudi u Srbiji ili ne", rekao je Stefanović.

Dodao je da su promenjena mnoga izborna pravila koja su krsena 2012. godine u kampanji, naročito predsedničkoj, kada su, kaže, Đilas i predstavnici njegove stranke "vodili brutalne kampanje protiv svih onih koji su mislili drugačije, a da nije moglo da im se odgovori ni na jednoj televiziji koja je imala status javnog servisa".

Fajon: Demokratija i sloboda medija ozbiljno ugroženi u Srbiji

Srbija se trenutno nalazi u teškoj situaciji oko opštih izbora i u nekoj vrsti političke krize, piše predsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon u autorskom tekstu za NIN.

Ona kaže da u EU, kao glavna briga, ostaju mediji.

"Činjenica je da su demokratija i sloboda medija ozbiljno ugroženi u ovoj zemlji, jer nacionalni kanali ne tretiraju sve političke stranke jednako, što je nedopustivo. A govor mržnje, laži, manipulacije, zastrašivanje, čak i od vodećih i uticajnih političara, raste u medijima i javnosti u ovoj zemlji, a to nije ono što u EU želimo videti", napisala je Fajon u autorskom tekstu za NIN.

Fajon, koja je i šef Delegacije u Parlamentarnom odboru za stabilizaciji i pridruživanje EU i Srbije, ocenila je da vladajuće stranke moraju sprovesti preporuke za slobodne i poštene izbore u ovoj godini, kao i da očekuje da će vlasti ispuniti sporazume i uravnotežiti izveštavanje tokom izborne kampanje.

"Žalim što je sada i preostali deo opozicije najavio bojkot izbora, a zabrinuta sam i zbog iznenadne najave smanjenja izbornog praga sa pet na tri procenta bez širokog političkog konsenzusa i javne rasprave", ocenila je Fajon.

Ona navodi da bi na izbore trebalo da izađe barem 40 odsto glasača, jer je, kako smatra, u suprotnom to samo još formalna demokratija.

Kako je navela, zemlje Zapadnog Balkana pripadaju EU porodici, ali se i dalje suočavaju sa problemima poput demokratije, vladavine prava, a naročitu zabrinutost izaziva ugrožavanje slobode medija.

"Bitno je naglasiti da sve zemlje Zapadnog Balkana mogu jednoga dana postati članice EU, ali neke će u tom procesu evropskih integracija biti brže, a neke sporije. Svih šest zemalja u regionu imaju još uvek jasnu perspektivu, a to je članstvo u EU, ali sve zavisi koliko brzo će one biti spremne", navela je Fajon.

Kaže i da ulazak Srbije i Crne Gore u EU u najoptimalnijim uslovima do 2025. godine treba da bude cilj, ali da to zavisi da li će zemlje ispuniti sve uslove.

"Neka postupci Francuske ne obeshrabruju zemlje Zapadnog Balkana, jer proces proširenja i dalje traje i nikada se nije zaustavio", napisala je Fajon.

Ona je istakla da je Srbija veoma važan akter za zemlje Zapadnog Balkana i da je njena uloga bitna za mir i stabilnost u regionu, istovremeno i najspremnija zemlja da postane prva sledeća članica EU.

"Uverena sam da zajendičkim radom možemo prebroditi prepreke i dokazati da je put reformi najbolji i pravi put", navela je Fajon.

Izvor: Танјуг