TV Most

Preduslov očuvanja srpske baštine jeste da se Srbija apsolutno nikad u formalno pravnom smislu ne odrekne srpske tapije nad kosovskom zemljom jer bi se onda desilo da srpski spomenici pre ili kasnije postanu kosovski, a uloga Uneska bi bila da samo verifikuje dato stanje, rekao je u razgovoru za Kosovo Onlajn profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Srđa Trifković.

„Biti na listi Uneska, ne znači da će Unesko prihvatiti da to kulturno nasleđe pripada određenom narodu kao njegova patrimonija, već jednostavno da taj spomenik postoji na određenoj teritoriji“, dodao je Trifković.

On je naglasio da „svojatanje“ kulturnog nasleđa otvara pitanja na duge staze koja često nemaju zadovoljavajući odgovor.

Naglašavajući da sličnih primera ima puno Trifković je naveo „svojatanje  srpskih spomenika u severnoj Makedoniji, uključujući i crkve i manastire gde je apsurdni i anahroni pokušaj njihove makedonizacije počeo još u vreme Titove Jugoslavije.

Navodeći primer venecijanske kulturne baština u Dalmaciji, koja je prema njegovim rečima „vrlo vešto i pri tom vrlo uporno pohrvaćena i njeno pohrvaćivanje je počelo još u vreme kraljevine Jugoslavije“

„Sada gradovi koji su bili poznati pod svojim italijanskim imenima kao što su, Trau – Trogir, ili Zara – Zadar koji je bio čisto venecijanski grad i po duhu, arhitekturi i stanovništvu, međutim došlo je do zamene političke vlasti, samim tim došlo je i do etničkog čišćenja, Italijana iz Zadra, a zatim, posle 1945. godine je došlo i do primene principa čija je teritorija njegovi su i spomenici, dakle zato ponavljam ne sme se ni po koju cenu prihvatiti makar to bilo i na dugi niz godina, formalno odricanje od srpske tapije nad kosovskometohijskom zemljom jer bi se onda desilo i sa srpskim spomenicima da pre ili kasnije postanu kosovski“, rekao je Trifković i dodao „kada se Poljska proširila do Odre i Nise i kad su stari nemački gradovi, kao što su Štetin i Breslov postali Ščećin i Vroclov ili kada je Keniksberg postao Kalinjingrad u Ruskoj enklavi na Baltiku, od tog trenutka su i kulturni spomenici na toj teritoriji uključujući zamkove, tvrđave, crkve...postali poljsko odnosno rusko kulturno nasleđe“.

„Tako će biti i sa srpskim manastirima, postaće kulturno blago Kosova ukoliko Srbija poklekne i izgubi dah i strpljenje u borbi za očuvanje“, rekao je Trifković.

Prema njegovim rečima ishod očuvanja kulturnog nasleđa na Kosovu „možda neće biti u doglednom vremenskom roku, ali perspektiva za takav preokret mora da bude očuvana kao mogućnost“.

Izvor: Kosovo Onlajn