TV Most

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nastavlja da se protivi ulasku Švedske i Finske u NATO. Nije promenio svoje mišljenje čak ni posle posete novog švedskog premijera Ulfa Kristersona Ankari.

Turska nastavlja da blokira članstvo Švedske i Finske u NATO. Posle prvog sastanka s novim švedskim premijerom Ulfom Kristersonom, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan razočarao je u očekivanjima o ranom odobrenju - i pozvao na sledeći sastanak krajem novembra u Stokholmu.

Švedska želi da se pridruži NATO-u zbog sopstvene bezbednosti, smatra Erdogan i kaže da bi bilo jedino ispravno ako učini sve što može da pomogne Turskoj u njenoj bezbednosti.

Kristerson je obećao da će njegova zemlja u potpunosti poštovati memorandum potpisan krajem juna, uključujući i borbu protiv terorizma.

"Švedska će poštovati sve obaveze koje je dala Turskoj da se suprotstavi terorističkoj pretnji - i pre članstva u NATO-u, a i kasnije, kao budući saveznik", rekao je švedski premijer na zajedničkoj konferenciji za novinare sa turskim predsednikom.

Kao odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine, Švedska i Finska podnele su sredinom maja zahtev za članstvo u NATO-u. Do sada su te dve najsevernije države Evropske unije bile bliski partneri Alijanse, ali ne i punopravne članice koje bi mogle da računaju na pomoć NATO-a u slučaju napada.

Turska posebno zabrinuta

Tokom perioda pristupanja su dve zemlje ipak dobile bezbednosne garancije od nekoliko strana. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nekoliko puta se zalagao za proširenje na sever, a 28 od 30 članica već je ratifikovalo švedski i finski zahtev - nedostaju još samo Turska i Mađarska.

U severnoj Evropi se očekuje da će Mađarska biti spremna za ratifikaciju u decembru i da to ne bi trebalo da podleže nikakvim uslovima. S Turskom su, međutim stvari i dalje komplikovane.

Reč je pre svega o navodnoj švedskoj i finskoj podršci sirijskoj kurdskoj miliciji „Narodne zaštitne jedinice" (YPG), koju Turska vidi kao izdanak zabranjene Kurdske radničke partije (PKK), a samim tim i kao terorističku organizaciju.

Reč je o borbi protiv terorizma - i o izručenju Kurda

Evropska unija, koja uključuje i Švedsku i Finsku, takođe smatra PKK terorističkom organizacijom - ali ne i YPG, kao ni njen politički ogranak, odnosno Partiju demokratske unije (PYD). Kristerson je i naglasio da Švedska smatra PKK terorističkom organizacijom.

„Švedska razume da je Turska bila uključena u dugu i krvavu borbu protiv terorizma PKK", rekao je.

„Znamo da je Turska jedan od NATO-saveznika koji je najteže pogođen terorizmom."

To su poruke koje Turskoj očigledno nisu dovoljne. Ima pozitivnih pomaka, ali ima još mnogo koraka koje treba preduzeti, rekao je predsednik turskog parlamenta Mustafa Šentop državnoj novinskoj agenciji Anadolija, nakon sastanka sa Kristersonom.

Na primer, kaže, nije bilo napretka u vezi sa zahtevom za ekstradiciju.

Krajem juna izgledalo je da je spor rešen dogovorom tri zemlje na samitu NATO-a u Madridu. Međutim, Turska i dalje žali da sporazumi sklopljeni u to vreme još uvek nisu ispunjeni, posebno od strane Švedske, uključujući i izručenje više od 70 ljudi.

Erdogan čeka borbene avione iz SAD - i izbore

Posmatrači takođe sumnjaju da iza turske blokade stoje i druge namere, kao što su ustupci SAD u pogledu isporuka borbenih aviona. Prema istraživanjima, podrška Erdoganu među stanovništvom je porasla nakon najavljene blokade NATO-a - a izbori u Turskoj održaće se u junu 2023. godine.

Švedska je nedavno napravila jasan potez prema Ankari - odobrila je izvoz ratnog materijala toj članici NATO-a prvi put od 2019. godine, a i distancirala se od YPG i PYD.

Švedska vlada je takođe u ponedeljak saopštila da namerava da podrži dobrovoljni fond NATO-a za borbu protiv terorizma sa deset miliona švedskih kruna (oko 920.000 evra). Svrha toga je bila jačanje uloge NATO-a u međunarodnoj borbi protiv terorizma, objasnilo je Ministarstvo odbrane u Stokholmu.

Izvor: T a n j u g