TV Most

Ruska vakcina protiv korona virusa Sputnjik V stigla je danas u Srbiju i prvi kontingent od 2.400 doza je dopremljen na Institut Torlak.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Ðerlek kaže da je Srbija jedina zemlja u Evropi, a možda i u svetu, koja ima vakcine dva različita proizvođača - Fajzer i Sputnjik V.

"Na kraju smo teške 2020. godine u kojoj konstantno vodimo borbu protiv korona virusa i kovida 19, međutim, sada imamo lepe vesti i ovo je značajan dan za građane Srbije. Imamo dve vakcine dva različita prozvođača koje su različite po tipu delovanja. Jedna je RNK vakcina, a druga je bazirana na adenovirusu. Zajedničko je da su obe vakcine izuzetno kvalitetne, bezbedne i daju dobre rezultate", rekao je Ðerlek.

On je dodao da je država pokazala odgovornost prema zdravlju građana i ispunila ono što je obećala i da sada postoje, kako je rekao, dva "jaka aduta" da se ozbiljnije suprotstavimo kovidu 19 i da počnemo normalno da živimo.

"Apelovao bih na sve građane, i kao čovek, i kao lekar, da se masovno odazovu vakcinaciji", rekao je Ðerlek i dodao da je vakcina jedino sredstvo koje može pomoći u teškoj borbi protiv korona virusa.

Ðerlek je kazao da postoji najava da će već 4. januara doći novi kontigent Fajzerove vakcine koji će se dopremati na nedeljnom nivou po nekih 20.000 doza, tako da bi u januaru Srbija trebalo da dobije 78.000, u februaru 98.000, a u martu 114.000 doza te vakcine.

"Što se tiče Sputnjika V za dan-dva se očekuje uvozna dozvola i sertifikat za upotrebu tako da se upotreba može očekivati odmah posle Nove godine", rekao je Ðerlek.

Očekuje da će već u drugoj polovini januara početi masovna vakcinacija, navodeći da tu pre svega misli na početak paralelne vakcinacije zdravstvenih radnika u kovid sistemima.

Ðerlek je kazao da očekuje i kinesku vakcinu, međutim, u ovom trenutku nema informaciju kada će ona tačno stići, ali napominje da su u pitanju danu kada će Srbija dobiti papire i uzorke kineske vakcine.

Upitan hoće li građani moći da biraju vakcinu, Ðerlek je odgovorio da su sve dobre i bezbedne i da se može birati, ali naravno u zavisnosti od toga šta ima na lageru.

"Ako je neko, primera radi, zaintresovan za Sputnjik V, a mi nemamo tu vakcinu na lageru, onda će morati da sačeka", rekao je Ðerlek i podvukao da su sve vakcine besplatne.

Čižov: Kada Srbija pokaže interesovanje daćemo vam tehnologiju, probnu seriju, pa sami proizvodite vakcinu

Zadatak Rusije nije da promoviše vakcinu protiv virusa korona "Sputnjik Ve" na tržište Evropske unije, glavni cilj je da se obezbedi besplatna vakcinacija ruskog stanovništva, rekao je stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov ruskim medijima.

"Na političkom nivou ne iniciramo nikakve razgovore o 'Sputnjiku Ve' ni sa evropskim strukturama, ni sa pojedinačnim zemljama EU. Nemamo potrebu za tim. Glavni zadatak Rusije je da obezbedi besplatnu vakcinaciju stanovništva Ruske Federacije", rekao je Čižov.

Prema njegovim rečima, to nije nimalo jednostavan zadatak, jer proizvodna baza tako specifičnog proizvoda ima svoje granice.

"Zbog toga, kada druge države, bilo Srbija ili Argentina, pokažu interesovanje (za vakcinom), Moskva kaže:'Izvolite, mi ćemo vam dati tehnologiju, daćemo probnu seriju, uspostavite proizvodnju na svojoj osnovi", objasnio je Čižov.

Kako kaže, Rusija ne gleda na vakcinu kao na izvor prihoda.

"Naravno, ako je budemo isporučivali u inostranstvo, to ćemo naplaćivati. Ali u Rusiji, za ruske građane, vakcinacija će biti besplatna. Sve ostalo je predmet daljih dogovora", rekao je Čižov.

On je podsetio da je od 27 zemalja EU za sad samo Mađarska odlučila da kupi rusku vakcinu "Sputnjik Ve", a inače, kako je rekao, ta zemlja ima "reputaciju buntovnika u EU".

"Interesovanje Budimpešte za 'Sputnjik Ve' izazvao je u Briselu prvo zbunjenost, zatim ljutnju. Na kraju je Evropska komisija morala da prizna da u kritičnoj situaciji Mađarska ima pravo da koristi tu vakcinu, iako joj neće dozvoliti ni da prodaju ni da predaje rusku vakcinu drugim zemljama", objasnio je Čižov.

Države članice EU započele su koordinisani proces za vakcinaciju oko 450 miliona građana.

Izvor: Танјуг