TV Most

U Srpskom kulturnom centru u Prištini predstavljena je knjiga „Mitovi srpske istorije“ istoričara Dejana Ristića. Mitska tradicija je u prethodnim vekovima na Kosovu i Metohiji odigrala provorazrednu ulogu, istakao je autor. 

Autor Dejan Ristić je kazao da je u knjizi sabrano dvadeset mitova koji su među najznačajnijima u srpskoj nacionalnoj istoriji.

„To su mitovi koji su odredili naš nacionalni identitet, koji predstavljaju ugaoni kamen našeg nacionalnog identiteta i čijom su se analizom bavili mnogi naši veliki naučnici tokom čitavog 19, 20. i 21. veka. Značaj mita i mitologije za jednu naciju, za jedno društvo, za svakog od nas pojedinačno ne treba posebno objašnjavati. Posebno u našoj istoriji, na ovom podneblju, u našoj južnoj pokrajini, mitovi, mitska tradicija, narodna tradicija, legende, odigrali su u prethodnim vekovima prvorazrednu ulogu“, naveo je Ristić.

Mitovi su u knjizi raspoređeni hronološki, od najstarijeg do najmlađeg, pa tako knjiga počinje mitom o zlatnim viljuškama Stefana Nemanje, a završava se mitom o Josipu Brozu Titu.

Istoričar Miloš Mitić, koji se inače bavi i scenskim prikazivanjem narodnih igara u ansamblu „Venac“, je rekao da su mitovi srpske istorije ono na čemu se zasniva narodna tradicaja.

„Za domaću publiku koja nema uvid u stručnu literaturu, ovakve knjige, kao što je Dejanova knjiga o mitovima srpske istorije, koja je napisana u tim kratkim esejima, prihvatljiva je za bilo koga. Zapravo je potrebno znati te stvari, da kada saznajemo nešto iz medija, pa makar to bila i najlepša dela, radijske ili televizijske serije, neka filmska ostvarenja ili pozorišne predstave, na kraju i folklor, na koji mi gledamo kao na čuvanje tradicije, mi jednostavno znali šta tu jeste tačno, a šta nije“, kazao je Mitić.

Restaurator-konzervator Strahinja Đorđević je naveo da je za čoveka koji se akademski obrazuje i koji koristi određenu literaturu, jako bitno da ona bude istorijski tačna.

„Primetio sam da neki istorijski događaji koji su se zbili na prostoru Srbije, a koji su ekstremno važni za identitet našeg naroda, imaju neku drugu vizuru, neko drugo gledište, kada ih posmatrate iz konteksta mitova koji su na neki način uspeli da prevagnu nad istorijskim činjenicama“, kazao je Đorđević.

„Kulturno nasleđe neobnoviljiv i nepresušan resurs“

Govoreći o kulturnom nasleđu, Ristić je kazao da su svi resursi kojima smo okruženi prirodni i da su svi oni limitirani, a da je jedini resurs koji nije prirodnog karaktera, zapravo, kulturno nasleđe.

„I ono što je veličanstveno u kulturnom nasleđu, ono što je tragično u kulturnom nasleđu je činjenica da je nepresušan resurs, ali i neobnovljiv. Onog momenta kada se neka jedinica kulturnog nasleđa uništi na bilo koji način i iz bilo kog razloga, da li zbog elementarne nepogode, spleta okolnosti ili svesno, kao što se na ovom podneblju radilo i što se, nažalost, još uvek povremeno radi, to se više ne može obnoviti. Ukoliko neko uništi srednjevekovni rukopis - on je trajno uništen, ne možemo napraviti nov. Možemo obnoviti put, možemo obnoviti zgradu, ali ne možemo obnoviti jedinicu kulturnog nasleđa“, podsetio je Ristić.

Mitić je mišljenja da nas je situacija sa pandemijom koronavirusa navela da shvatimo da je kulturno nasleđe nešto što je iskonski potrebno čoveku, jer nam je u tom trenutku sa svih strana savetovano da pogledamo neku predstavu ili neki kulturno-umetnički sadržaj.

„Onda smo, pričam iz sopstvenog iskustva, shvatili koliko smo nemarni prema kulturnom nasleđu, bilo da je ono srednjovekovno, novovekovno ili nešto od pre par decenija... Među nama umetnicima je krenula pomama da se nađu neki snimci, neke fotografije, da li to postoji, da se podignu neki novi portali, da se to predstavi. Bila bi greška i još veća nesreća da to prestane sa prestankom pandemije“, rekao je Mitić.

Autor knjige „Mitovi srpske istorije“ Dejan Ristić je rođen 1972. godine u Beogradu, istaknuti je istoričar i prevodilac, stručnjak u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem. Ristić je uspostavio Nacionalni dan knjige. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

Izvor: RTV KiM