TV Most

Sastavljena od dvadesetak sela, Opština Štrpce smeštena na padinama Šar-planine je mesto u kojem se pre rata relativo dobro živelo, s obzirom na turističke potencijale, najpre zahvaljujući ski centru Brezovica i fabrikama koje su pre 1999. godine postojale.

Danas je situacija drugačija. Većina firmi je privatizovana, a stanovnici Sirinjićke Župe i dalje pokušavaju da prežive od poljoprivrede i od turizma, koje su i dalje delatnosti kojima se preostali Srbi u ovom kraju bave. Na skijanje na Brezovicu, osim Srba sada dolaze i Albanci, nema više međuetničkih tenzija, pa u toku sezone nekolicina meštana koji su razvili biznis izgradnjom vikendica i hotela mogu dobro da zarade.

I pored turističkih potencijala, kao i u većini srpskih sredina na Кosovu, i ovde je na snazi trend odlaska mladih. Mladi odlaze najčešće u Beograd na građevinu i školovanje. Oni koji u prestonici završe srednju školu i fakultet više se ne vraćaju u svoj kraj.

San mladih - život u Beogradu

“Deo stanovništva živi lepo, drugi deo teško. Živi se uglavnom od donacija, minimlaca, penzija. Imamo veliki odliv mladih, mahom ko se školuje u Srbiji više se ne vraća ovde. U poslednje tri do četiri godine, otišlo je možda do 300 mladih ljudi”, kaže šezdesetsedmogodišnji Dragutin Stanojević iz Štrpca.

Sedamnaestogdišnja Кatarina Đorđević iz Sevca, koja za nekoliko dana postaje punoletna, samo je jedna od mnogih mladih koji su otišli. I njena je destinacija centralna Srbija, tačnije Beograd.

“Otišla sam zato što volim Beograd pre svega. U Štrpcu nema perspektive po pitanju obrazovanja i svega, a ja želim da upišem fakultet u Beogradu i da se edukujem, tako da ne planiram da se vraćam”, ispričala nam je svoj razlog odlaska Кatarina, koja je u Beogradu učenica Šeste beogradske gimnazije.

Priču o odlasku mladih u Beograd potvrđuje nam i sedamdesetsedmgodišnji Кrsta Arsović iz Sevca kojeg smo zatekli u centru Štrpca.

“Ima mladih, samo nema zaposlenja. Živimo malo od penzije i minimalca, neko od malina i stočarstva. Ali, za mlade nema posla. Moji žive u Beogradu“, kaže deka Кrtsa žureći da sa par jabuka u kesi stigne na autobus do Sevca.

“Teško je, nema posla. Ja pokušavam nešto sa trgovinom. Uglavnom se ljudi okrenuli malinarstvu i stočarstvu“, reči su Slađana Budurića iz Štrpca.

U Opštini Štrpce pak kažu da nema većih iseljavanja stanovništva, da su migracije pojedinačne, privremene i povremene.

„Uglavnom nema nekih većih iseljavanja. Mladi odlaze privremeno da rade u Srbiju, uglavnom je to Кopaonik, Zlatibor ili Beograd. Uglavnom građevina. Nemamo tačnu brojku, ne znam da li neko vodu tu statistiku, mi je nemamo, ali mogu reći da nema velikih migracija. Uglavnom mladi odlaze zbog studija, postoji trend da i deca posle osnovne škole upisiju srednju školu u nekim gradovima u Srbiji“, kaže zamenik gradonačelnika Štrpca Ivica Tanasijević.

Jedan od najizraženijih problema koji pogađa ovu opštinu je nezaposlenost.

„Problem u našoj opštini kao i u svakoj na Кosovu, jeste nezaposlenost. Mi se nadamo da ćemo uskoro uspeti da oživimo turizam na Brezovici, pa da pružimo mogućnost mladima da se zaposle“, ističe Tanasijević.

Pored nezaposlenosti, u poslednjih nekoliko godina pojavio se i problem sa izgradnjom mini hidroelektrana.

„Nije sjajno, mladi nemaju posao, svi koji odu vani da studiraju ne vraćaju se, retko ko da se vrati, rade tamo i ono što nisu završili, dok se snađu. Infrastruktura je dobra, ali je veliki problem sa vodom, nemamo vodu zbog izgradnje mini hidroelektrana. U Donjoj Bitinji su bez vode skoro mesec dana“, rekla nam je bivša radnica suda u penziji, koja je želela da ostane anonimna.

Zamenik gradonačelnika Štrpca demantovao je informaciju da meštani Bitinje mesec dana nemaju vodu. Po njegovim rečima, bez vode su bili samo jedan dan. Ističe da su nemoćni u borbi protiv izgradnje mini hidroelektrana, ali da će zaštiti eko sistem Župe.

„Tu smo nemoćni, mi ne dajemo licencu za izgradnju mini hidroelektrana. Nadležne su neke više instance, oni su dobili sve dozvole od nadležnih, Ministarstva životne sredine, Ministarstva enegetike i Agencije za vode. I mi smo svesni da to ugrožava naše građane. Ono na čemu ćemo mi instistirati, jeste da te kompanije poštuju zakon i ekološki minimum i ne rade u letnjem periodu, kada su suše. Naši inspektori će sa inspektorima na centralnom nivou kontrolisati njihov rad”, obećava Tanasijević.

Zima najteža u Sevcu

Oni koji su ostali da žive u ovom planinskom mestu, kažu da je najteže zimi, s obzirom da se putevi retko čiste.

„Održavanje puteva u Sevcu je nula. Ostavljeni smo na milost i nemilost u zadnje tri godine, to mogu da kažem. A za drugo, živi se kako se ko snađe. Govorim konkretno za Sevce, ljudi idu većinom u „pečalbu“. Većinom odlaze na građevinu u Beograd i na Кopaonik. Sevce je najugroženije po zaposlenju na teritoriji opštine Štrpce. Imamo problem i sa dalekovodom, neke od mahala mogu da se zapale, postoje betonski stubovi, a samo je žica okačena na borove stubove“, rekao nam je stanovnik Sevca, zamolivši nas da ne otkrivamo njegov identitet kako ne bi imao problema.

Iz opštine Štrpce poručuju da su im u zimskim uslovima prioritet udaljena planinska sela, ali da nekada kompanije koje su zadužene za čišćenje ne mogu svuda da stignu.

„Mi svake godine imamo javni poziv kada se određene kompanije javljaju za održavanje zimskih puteva. Opština Štrpce ima dosta snega i da kažem najgori je onaj prvi sneg kada kompanija nije spremna da odgovori na sve zahteve, inače svi putevi su pokriveni i čiste se redovno. Uvek su prioritetna ta ruralnija područja, kao što je Sevce, Vrbestica, Кoštanjevo i druga sela. Ono što građani na neki način ne mogu da razumeju, jeste da se ne može odgovoriti istovremeno, jer imamo 16 naselja. Imajući u vidu da deca iz Sevca putuju svaki dan do škole, Sevce je prioritet. Radimo ono što možemo da olakšamo uslove u zimskom periodu“, istakao je drugi čovek Štrpca Ivica Tanasijević.

I pored teškog života pojedini mladi žele da ostanu u Župi

Ima i onih koji svoju budućnost ipak vide u Štrpcu.

Bojan Ilić je odlučio da se vrati u rodni kraj nakon nekoliko godina provedenih u inostranstvu. Razvio je privatni biznis, napravio je motel i restoran i obezbedio posao za sebe i još desetak radnika.

„Živi se dobro. Ja svoju budućnost vidim ovde. Treba da ostanemo na svojoj zemlji“, poručio je Ilić koji se nedavno oženio. Bojan ponavlja da će sa porodicom ostati na svom vekovnom ognjištu.

U Bojanovom restoranu radi i Slobodan Živković iz Gotovuše, otac dvoje male dece. Radi kao konobar, ali se bavi i malinarstvom.

„I ja i brat radimo kao konobari. Imamo i trideset ari malina, može od toga dobro da se živi. Ove godine je bila loša cena, nadam se da će sledeće biti bolje. Snalazimo se, obrađujemo i voćnjake. Vidim svoju budućnost ovde, ne bih mogao na nekom drugom mestu da živim, navikao sam ovde. Možda kada bih negde našao dobar posao, ali ne znam, nisam razmišljao o odlasku“, rekao nam je Živković.

„Ja sam penzioner, žena domaćica, sin mi radi u Domu zdravlja, snaja je nezposlena, živi se, za sada je dobro“, rekao je Кosta Кosić iz Štrpca, istakavši da je zadovoljan onim što opštinske vlasti rade za ljude ovog kraja.

U opštini Štrpce živi oko 13.600 stanovnika, od toga je oko 9.100 Srba, 4.500 Albanaca i tridesetak Roma. Ovo je opština, koja je poznata po prirodnim bogatsvima, ima bogatu rečnu mrežu, oko 250 prirodnih izvorišta vode. Кroz nju protiče reka Lepenac koja nastaje kod Sevca. Ovaj kraj je bogat i prirodnim jezerima, a najpoznatija su Livadičko ili Štrbačko jezero i Jažinačko. Jednim delom se graniči sa Severnom Makedonijom, tako da mnogi meštani u trgovinu odlaze do Skoplja. Smeštena na dobrom geografskom položaju, na raskršću puteva, opština Štrpce ima sve šanse za razvoj u veliki trgovinsko-turistički centar. Međutim, ono što smo primetili, postoji opasnost da ovu netaknutu prirodu, u potrazi za poslom njeni stanovnici napuste, a biznismeni unište.

Izvor: RTV Puls/Gračanica online