TV Most

U svetu je trenutno više od 80 miliona ljudi prinuđeno da živi van svojih domova i da ima status izbeglih i raseljenih lica, što je više nego ikada ranije, izjavila je šefica Predstavništva Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Frančeska Boneli.

 

Ona je na skupu posvećenom Međunarodnom danu izbeglica koji se obeležava 20. juna navela da iza svakog ovog broja stoji konkretan čovek, jedna ljudska priča, jedan život.

"Nesreće koje su ih naterale da odu iz svojih domova nažalost su izazvali ljudi a na nama je sada da im zajedno, kao pojedinci i društvo pomognemo da rese svoje probleme", rekla je Bonelijeva.

Istakla je da u Srbiji postoji dobar pravni okvir kada je reč o rešavanju pitanja izbeglih i tražilaca azila, koji daje dobre smernice za delovanje i zahteva primenu u praksi.

Skup posvećen Međunarodnom danu izbeglica organizovao je Beogradski centar za ljudska prava i deo je projekta Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji koji se sprovodi uz podršku Kancelarije UNHCR-a.

Predstavnici Centra, koji inače sprovodi onlajn kampanju "MiLjudiZajednoMožemoViše" koja ima za cilj da ukaže na značaj integracije izbeglica u društvo, istakli su da iako u Srbiji nedostaju pojedina sistemska rešenja vezana za azil i da i još ima nerešenih problema izbeglih i raseljenih iz republika bivše SFRJ ima veoma pozitivnih primera inkluzije izbeglih.

Tako je viša savetnica za integraciju u Beogradskom centru za ljudska prava Jelena Ilić ukazala da je Srbija kao prva u Evropi prepoznala važnost imunizacije izbeglih i uključila ih u ovaj proces.

Pozitivnim je ocenila i pristup izbeglih obrazovanju, posebno osnovnom i srednjem, gde kako je rekla u praksi nema problema, osim što nekada kod izbeglih postoji nedostatak motivacije da savladaju srpski jezik.

Kada je reč o visokom obrazovanju ukazala je da je dobro što je Srbija od pre nekoliko dana pristupila važnom međunarodnom projektu koji implementira Savet Evrope a koji omogućava izbeglicama koje nemaju potpuno obrazovanje, bilo osnovno ili srednje, da nastave školovanje ovde i da papirološki lakše dokažu prethodno školovanje.

Kao problem je navela to što izbeglice koje imaju međunarodni status priznat od strane Zakona o azilu i privremenoj zaštiti nemaju pristup državljanstvu i stalnom nastanjenju.

Zato bi, istakla je ona, Zakon o državljanstvu trebalo promeniti kako bi izbegli koji u praksi imaju zaštitu ove zemlje tu zaštitu imali u punom obliku.

Izvor: Танјуг