TV Most

U Srbiji nema efikasnog nadzora i kontrole nad upravljanjem industrijskim otpadom, a ima ga sve više, i opasnog. Zbog svega toga trpi i državna kasa - zaključeno je u izveštaju Državnog revizora. Upozoravaju i na nedostatke u sistemu odbrane od poplava, kao i u sistemu socijalne zaštite.

Srbija godišnje proizvede 11,6 miliona tona otpada. Po stanovniku - tonu i sedamsto kilograma. I dok Slovenci prerade skoro sve, mi svega desetinu.

"Bilo je oko devet miliona tona u prethodnim godinama, sad je 11,6 i povećava se. To je broj jedan. Broj dva, smanjuje se korišćenje tog otpada, otpad koji se povećava, ostaje kod proizvođača. To je problem, kod tog otpada najveći deo se odnosi na industrijski otpad, a najveći deo na otpad koji proizvodi EPS odnosno Obrenovac i Kostolac", kaže državni revizor Duško Pejović.

Institucije ne sarađuju, dozvole za upravljanje otpadom treba preispitati. Nema efikasnog nadzora i kontrole pa su zbog uvoza polovnih vozila koja brzo završavaju na otpadu, od 2014. do 2018. godine prihodi u državnoj kasi manji za 6,7 milijardi dinara. Umesto da se pepelom grade putevi, on pravi crne ekološke tačke.

"Revizijom smo utvrdili da Javno preduzeće 'Elektroprivreda Srbije' nije postupilo po glavnom projektu sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije pepela i šljake, srednje kostolačko ostrvo, jer deponija nije zatvorena do jula 2015. godine kako je predviđeno glavnim projektom. Napred navedeno za posledicu ima da su dve kasete istovremeno aktivne, pa dolazi do razvejavanja pepela u okolna naselja kao i do emisije zagađujućih materija sa deponije pepela što predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi", navodi Goran Čabarkapa iz Sektora za reviziju.

U upravljanju otpadom nisu nije propisnao šta je čiji zadatak. Nasuprot tome, u prevenciji poplava imamo zakone, ali se ne primenjuju dovoljno, a od početka godine šest puta smo proglašavali vanrednu situaciju i jedna je još na snazi.

Izvor: RTS